Једина Ескимка која живи у Београду отишла за Русију: "Ја сам сада Српкиња" - па открила ШТА ЈОЈ НАЈВИШЕ НЕДОСТАЈЕ (ФОТО)
Поделила личне тренутке
Ескимка Дарја Гончарова Ринтикеу већ годинама је становница наше земље, а сада је први пут после 7 година отишла у своје родно место Чукотку, најудаљенији, најнеприступачнији, најсуровији и најмање истражени регион Русије.
Како каже за Србију Данас, није јој нимало лако јер је у завичај отишла по највећој зими.
- Овде је тренутно -23 степена, а субјективни осецај је -32! Након толико времена град се није промнио, али јесу људи. Било је тешко живети овде и остало је тешко. Дошла сам код рођака моје маме, нисмо се видели више од 7 година.
Како је ЈЕЛКА заменила БАДЊАК? Ево одакле је дошао тај обичај кићења и због чега се усталио!
Преживела је пад авиона, ушла у Гинисову књигу рекорда, а када је умрла, у њеном стану затечен је ШОКАНТАН ПРИЗОР
"ПОПИЈ ПИВУ, ЉУБИ ТЕ БРАТ!" Погледајте како је Баја Мали Книнџа ЦАРСКИ ОДБИО БАКШИШ! (ВИДЕО)
Дарја говори колико јој је било драго када је срела своје некадашње другарице, од којих неке већ имају своје породице, те да јој је тек тада било јасно колико се променила, те да њу сада људи у родном крају гледају на исти начин као што је она људе у Србији гледала.
- Постала сам права Српкиња! Еским више нисам, пошто је смрзавам овде, никако да се прилагодим временској зони, клима ме убија – каже кроз смех лепа Ескимка.
Не крије да јој Срби већ недостају, јер, како каже, невикла је да у српској престоници где год крене је „лудило“.
- На пример, када одем на кафу, људи причају, упознају се, а овде као да је време стало. Још увек не могу да верујем да сам у Русији, у граду у ком сам рођена. Често сам сањала како долазим овде, а сада никако да се навикнем. Напољу је празно, већ у 9 сати увече нема никог, не може да се изађе и шета јер је много хладно. Често идем на клизање и у биоскоп. Баш ми је тешко да се после 7 година навикнем на живот овде.
Дарја је испричала за наш портал и један неочекиван догађај.
- Једном ми се десило да сам ушла у такси са другаром из Србије са којим сам овде, почела сам да му нешто објашњавам, а користила сам и мало српских псовки. У једном тренутку таксиста се окренуо, погледао ме и на српском рекао „Добар дан, баш добро знаш српски“. Изненађење! Нисам могла да верујем, Србин, таксиста!
Тренутно јој из Србије највише недостаје роштиљ, пљескавице и ћевапи.
- Седам година нисам била у Русији и сада овде једем месо од јелена. Враћам се у Србију за неких месец дана, једва чекам. Србија је постала моја кућа. Овде као да сам дошла у госте – нестрпљиво каже Дарја.
Поделила је и личне тренутке, те открива да је „плакала као киша“ када је ишла да види своју стару кућу, а с обзиром на то да јој отац није жив, најтеже јој је пала посета места на којима су били заједно.