ЈЕЗИВ ОБИЧАЈ ВОДИ ПОРЕКЛО ИЗ СРБИЈЕ: Читава села гледала су обред, призори су били УЖАСНИ
Ужас који је постојао генерацијама, а читава села су гледала његово извршење.
Почела да се емитује серија “Нечиста крв, грех предака”. Серија прати догађаје који су се дешавали пре оних, добро познатих, у роману Боре Станковића, дакле пре “Нечисте крви”. Управо ова серија је била повод расправе о многим српским обичајима.
Наша традиција је богата мноштвом лепих, поучних, корисних ствари које нам дају разлоге да будемо и више него поносни. Међутим, увек постоји нека црна рупа, нека мрља на великом прозору историје која квари поглед и наведе нас да схватимо да увек постоји и нешто чега би требало и да се стидимо, шта би требало да мењамо, како да се потрудимо да то исправимо и никада не поновимо.
"ЗАР САМ ЋЕРКИ ГРАДИО ГРОБ" Потресна исповест оца Светлане нестале у пожару у Обреновцу "Кост њену макар да нађу"
У ОВЕ ЗЕМЉЕ МОЖЕТЕ И БЕЗ ВАКЦИНЕ: Ако желите да прославите Нову годину ван граница наше земље, обавезно водите рачуна о овоме
ОМИКРОН РЕГИСТРОВАН У СРБИЈИ? Објављени подаци медицинског факултета, тестирало се шесторо
Сам Бора Станковић је описивао разне ситуације које памти наша историја, а које се тичу културе и начина на који су живели људи у тадашњој Србији која је била под влашћу Турака, а данас имамо екранизован увид у многа дешавања,а захваљујући и безвременим делима једног од наших најбољих писаца, али и интересовању домаће киноматографије да се бави овим темама, буди се интересовање нашег народа за традицију, обичаје и многе непознанице тог доба које не би требало да остану заборављене.
И док су многи обичаји лепи и вредни чувања, ипак постоје и они који никада не смеју поново да оживе, а један од њих је свакако ЛАПОТ.
Корен и значење речи лапот (“лап”) је старословенског порекла, а означава губљење, ишчезавање, нестајање. Сличност са овом речју када је у питању облик и значење имају: лапоти, лапара, излапео …
Шта је лапот?
Лапот спада у најстрашније обичаје цивилизације, јер је реч је о убијању старих, а најближих чланова породице. Он није само везан за наше крајеве, већ је био присутан и код народа Северне Европе, али и код америчких Индијанаца и Јапанаца. Поставља се питање да ли је лапот био врста древне еутаназије, а приказује односе детета и родитеља, чије је извориште Едип, митолошки јунак Грчке.
Латоп у Србији и региону
Лапот је митски обичај сеницида у Србији, односно убијање родитеља или старијих чланова породице, онда када њихово издржавање постане превелики терет за породицу. Према писањима Т. Р. Ђорђевића из 1918. године о обичајима брдских предела околине Зајечара, убиство би било извршавано секиром или мотком, и цело село би било позвано да присуствује догађају. У неким местима би стављали кукурузну кашу на главу особе пре убиства да би на тај начин показали како кукуруз убија старце, а не они сами.
Ова легенда има свој корен у народним причама о римској власти и локалним тврђавама којима су господарили, а антрополог Сенка Ковач у једној студији о старењу помиње да се у Источној Србији именом “лапот” назива обичај убијања старих.
Овај обичај је био заступљен у Источниј Србији, македонском Торбешију (област Скопља), делу Црне Горе (племе Пјешивац нпр.) и западни део Босне и Херцеговине. Убијање су најчешће вршили њихови синови и рођаци уз присуство целога села. Сеоски телал би ишао од куће до куће и викао: “Лапот је у тој и тој кући, дођите на подушје.”
На различите начине су убијали старце, па се тако у Хомољу практиковало одрубљивање главе секиром или плугом, у Тимоку убијање мотком, у Македонији су клали, у Црној Гори ударали секиром у потиљак, док су у Босни тровали. С обзиром да су веровали да их после смрти чека бољи живот, старци су се покоравали овом древном обичају, па синове чак и благосиљали: “Сине мој, да си жив и здрав много година и да дочекаш старост, па и тебе син овако да испрати на онај свет.”
Мит или стварност
У студији објављеној 1999. године Бојан Јовановић тврди да су претходни антрополози попут Тројановића, Ђорђевића и Чајкановића помешали мит са стварношћу и да је добро позната прича о унуку који је сакрио свог деду да би га заштитио од лапота после лоше жетве, враћајући га потом у село где је мудрост старог човека помогла да се преживи, служила управо као основа за утемељење мишљења да стари људи треба да буду поштовани због свог знања и због мудрих савета.
Постоји и легенда да је син убио свога оца, па га је помоћу куке вукао до гробља. Водио је и свога сина. Када су стигли до гробља он хтеде да баци куку али му дете рече: “Не бацај куку! Биће ми потребна кад ти остариш.”
