ДАН КАДА ЈЕ ГОРЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА: У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца, БОМБЕ су запалиле БЕОГРАД
Данас обележавамо Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији
У Србији се данас 6. априла обележава Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији 1941. године, када је у јутарњим часовима почео ваздушни напад нацистичке Немачке на Београд. Југословенска војска капитулирала је 11 дана касније, 17. априла.
ВОЈСКА НА СТАНИЦИ БАТАЈНИЦА: Десетине тенкова на теретном перону - виде се само ротације хитне помоћи и полиције!
ЗБОГ АУТОБУСА РИЗИКОВАЛА СВОЈ И ЖИВОТ ДЕТЕТА! Језиве сцене на улицама Београда - Жена маратонски претрчава друм и јури ка станици, у руци држи бебу (ВИДЕО)
СНЕЖНЕ И ХЛАДНЕ ЕПИЗОДЕ ТЕК ПРЕДСТОЈЕ СРБИЈИ! РХМЗ потврдио да је оборен рекорд: Да ли ОВО значи да ће СНЕГ У АПРИЛУ бити редовна појава?
Тим поводом министарка културе Маја Гојковић ће као специјална изасланица председника Републике положити цвеће и симболично оставити књигу на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, а представници Града Београда ће такође на различитим локацијама положити цвеће.
Београд, који је три дана пре почетка бомбардовања проглашен отвореним градом, у 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. У бомбардовању настављеном и наредна два дана погинуло је око 2.500 особа, уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.
Априлски напад на Југославију био је одмазда за 27. март 1941. када је оборена влада и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић. Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а после бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту. Уследиле су, у Београду, и другим градовима земље 27. марта 1941. масовне демонстрације, као израз подршке пучу, и западним савезницима.
Београдску владу је о часу напада претходно обавестио војни аташе Краљевине Југославије у Берлину пуковник Владимир Ваухник. За време масовног бомбардовања југословенских градова на хиљаде цивила је изгубило живот, а дошло је и до значајних материјалних разарања, попут уништења привредних, образовних, здравствених и културних здања.