ЈУНАЦИ НАШЕГ ВРЕМЕНА: Близанци Милош и Марко на првој линији фронта против короне
Марко и Милош сведоче да сви у ковид центру функционишу као тим, где од снаге сваке карике у ланцу зависи победа над непријатељем.
Међу хиљадама медицинских радника који свакодневно помажу у борби против корона вируса су и двадесетчетворогодишњи близанци - Марко и Милош Симић из Смедерева, медицински техничари корона центра КБЦ "Др Драгиша Мишовић" Дедиње.
Још два саветника министра Шарчевића заражена корона вирусом, смештени у болницу на Сајму
Чувени српски доктор који је оживљавао мртве на ратишту, води битку против корона вируса
Радник у "Забели" заражен корона вирусом: Није имао контакт са осуђеницима
Марка и Милоша не муче муке неких њихових вршњака - што не могу у кафић, да играју баскет, што мора ванредно да седе у топлим собама, играју видео игрице, гледају филмове и боре се против досаде.
Ови момци боре се даноноћно против смрти. Рођени су истог дана. У исти сат, у размаку од десет минута. Истог дана завршили су средњу медицинску и дипломирали на Високој медицинској школи струковних студија у Ћуприји. Први у генерацији. Наравно, и посао су добили истовремено.
Нису их одвојили ни када су поцела рана дејства против корона вируса. Исти у заштитиној опреми, исти без ње - једнојајчани близанци у првим борбеним редовима ковид болница. Из дана у дан у једној мисији гледају смрти у очи, а боре се за живот.
- Боримо се против невидљивог непријатеља, који вреба сваку нашу грешку. Ако погрешимо савладаће и нас, а онда више нећемо моћи да се боримо за наше пацијенте - каже Марко.
Близанци не крију да страх постоји у забрањеној стерилној зони, видљив и невидљив. Уместо да их савлада, покушавају да од њега направе савезника.
- Не могу рећи да страха нема. Присутан је у оној најтачнијом мери, да нас држи на опрезу. Нема опуштања, морате бити фокусирани сваког момента на пацијенте и на себе. То је двострука битка - каже Милош, док Марко допуњава брата како се чак и пацијенти труде да их сачувају да их не заразе. Кад им приђу, окрену главу, јер знају да упркос пуној опреми нису потпуно заштићени.
На лицима својих пацијената виде оно што код себе покушавају да прикрију и нађу му меру - страх. Знају, лека нема али нема других делотворних терапија.
- Пацијенти на нашим лицима траже одговоре, не желе да виде забринутост већ оптимизам и охрабрење. У тешким тренуцима некада је рећ делотворнија од лека - кажу браћа.
Не крију како је било тешко пре уласка у ковид центар, као у ратну зону, навићи се на пуну ратну опрему.
- У почетку је било језиво тешко, сада смо се делимично привикли. Ипак осам сати у скафандерима са маскама и наочарима, потребна је огромна концентрација да се то издржи. Кад дође крај смене не мариш ни за жуљеве ни за ожиљке на лицу, коначно нормално дишеш. Као поново рођен - кроз осмех олакшања говори један од близанаца.
Марко и Милош сведоче да сви у ковид центру функционишу као тим, где од снаге сваке карике у ланцу зависи победа над непријатељем.
- Ни много искусније и страије колеге нису се сусреле са оваквом ситуацијом. Некада није битно ни радно време, не меримо сатима ту преданост. Сви се дају, раде пожртвовано и предано. Ова криза нас је зближила. Више нисмо само колеге, већ смо постали пријатељи, породица. То је рецепт за победу - верују ови млади људи и кажу још, не желе да се издвајају, не сматрају да су хероји.
Кажу да су само кап у мору, можда и капљица. Многе њихове колеге, а посебно лекари, подносе огроман терет без предаха. И нико не жели тапију над херојством.
Ми желимо да их учинимо видљивим као омаж свим медицинарима. Да ране на њиховим лицима као и на хиљада других када с посла крену својим породицама буду опомена да нема другог исхода осим да победимо. Заједно.
- Не боје се и не жале, само са њиховог уморног лица могу да прочитам све. Не могу да кријем, јесам забринута. Не једем и не спавам кад их испратим на посао, али ми је срце пуно кад видим са колико емпатије брину о љуидима - казе Сања Симић, Маркова и Млиошева мама.
Иако на самом почетку каријере, близанце из Смедерева сачекало је ватрено крштење после ког ће верују постати јачи.
- Све ово јесте велики изазов и терет, али и огромна школа за нас и животна и професионална. И за нас ово није посао, већ стил живота - кажу Милош и Марко.
Исповест Анђеле (25) којој су од короне у истом дану умрле мама и бака: Тужна судбина студенкиње из Ниша
Још једна ковид болница у Србији: Од сада ће се заражени корона вирусом лечити и у Панчеву
КАКО ДА ПРЕЖИВИТЕ ТРИ ДАНА У КАРАНТИНУ: Ускоро почиње најдужи полицијски час! ОВО СУ СТВАРИ КОЈЕ МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ
ДА НАМ НИЈЕ ЊИХ, НЕ ЗНАМО ШТА БИСМО! Геронтодомаћице у Љигу цене до те мере да их неки чак сматрају родбином
ВОЈНИЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА: Како изгледа рат српских доктора са корона вирусом? Држање епидемије под контролом најважнији циљ
