КАДА ЋЕМО СКИНУТИ МАСКЕ? Српски доктори дали одговор - све се крије иза ЈЕДНЕ БРОЈКЕ
Која је то магична бројка на којој "падају маске" или, када ћемо се вратити животу "без короне" оном на који смо навикли?
Чињеница је да се једино са прецизношћу може говорити о бројкама које треба да достигнемо - прва која гарантује да можемо мало да одахнемо и на којој нема неконтролисаног ширења вируса је 60 одсто имуних. Други проценат - за живот без социјалне дистанце, тешко је могућ без достизања између 80 и 90 одсто отпорних. Остаје питање, када и како?
"ОНА МОРА ДА БУДЕ МАЧКАСТА, ДА ТИ ГРИЦКА ЏИГЕРИЦУ" Др Несторовић не престаје да шокира! Ово је ЖЕНА ПО ЊЕГОВОЈ МЕРИ
ДА ЛИ ПУШЕЊЕ ШТИТИ ОД КОРОНЕ? Српски лекари коначно одговорили на питање које све занима
Све на шта смо навикли, да се не склањамо од људи, разговарамо без дистанце, без бојазни загрлимо на улици пријатеља кога смо случајно срели, све ово, заправо је, питање колективног имунитета. Сваки имуни је заштићен али, истовремено је и баријера за даље ширење корона вируса, на неког другог. Термин који смо чули с почетка пандемије описиван и као "имунитет крда", поједине државе покушале су да стекну природним путем, буквално речено, заражавањем. Одустало се, јер су здравствени системи били пред колапсом, а број мртвих растао. Показало се, једини поуздан и сигуран начин за колективни имунитет односно, живот у коме нема короне, јесте имунизацијом. Дакле вакцинација.
КО СВЕ УЛАЗИ У УКУПАН БРОЈ ИМУНИЗОВАНИХ?
Имуни су грађани који су вакцинисани плус они који су прележали ковид19 међутим, само они који имају довољан ниво антитела. Истраживања и домаћих стручњака Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) показују да немају сви антитела иако су прележали ковид, а поједини грађани имају низак, недовољан број.
Деца и млади су практично посебна категорија, они не могу да добију вакцину. У рачуницама како до колективног имунитета, односно потребног броја имунизованих, младе до 16 односно 18 година, поједини стручњаци убрајају у категорију грубо речено имунизованих. Ипак, реално, они могу бити преносиоци.
КОЛИКО САДА ИМАМО ИМУНИХ?
Иако су у Србији рађена до сада два истраживања и то у пред лето после првог таласа и последње чије смо резултате имали у октобру, тешко се са прецизношћу може говорити о броју имуних. Условно речено, цифра имуних своди се на "отприлике".
- Ми немамо прецизно одговор на питање колико је тренутно имуних и, то јесте најслабија карика у проценама - каже примаријус Предраг Кон.
Рачуница која се "врти" у Србији јесте, да је преко 20 одсто имуно, а сада можда и 30 одсто. Друга студија серопозитивности из октобра коју је спровео студијски тим Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у сарадњи са ИНЕП и Батутом, заиста показује да 20,7 одсто испитаних у Србији има антитела. Међутим, имамо проблем. Нису сви грађани хтели да учествују у истраживању и нису задовољени основни принципи. Отуда како је истакнуто добијених 20,7 одсто "не значи да је реч од око 1,4 милиона становника земље".
Докторка из ИНЕПА-а Милица Гњатовић каже да не можемо слепо да се држимо бројки са последњег истраживања, али јесте чињеница је да је у тренутном трећем таласу дошло до великог заражавања.
- Током дана када радимо анализе на антитела и око 30 одсто од свих тестираних има антитела. Када урадимо испитивање на нивоу неке радне организације, која се може донекле сматрати случајним узорком, опет добијамо око 30 одсто оних који имају антитела - каже Гњатовић.
КАКО БИ ИЗГЛЕДАО ЖИВОТ СА 60 ОДСТО ИМУНИХ?
Пред нама је тек постизање првог процента од 60 одсто имуних. Са тим процентом имуних имаћемо и даље обољевања, корона ће бити и даље међу нама, мораћемо да држимо дистанцу, део мера неминовно остаје, маске не падају. Али 60 одсто је довољан број грађана отпорних на Ковид19 да немамо више велике таласе, велики број оболелих, препуне болнице. Постотак од 60 одсто имуних омогућава спречавање неконтролисаног ширења заразе и лагоднији, мирнији и мање стресан живот.
- Да бисмо дошли до 60 одсто имуних то би морала да буде вакцинација оног дела који није прележао ковид19 или, не зна да је прележао и то је најмање милион и по људи - каже Кон.
КАКО БИ ИЗГЛЕДАО ЖИВОТ СА 80 ОДСТО ИМУНИХ?
Та бројка је она коју желимо. Готово магична. Са 80 одсто имуних улазимо у период у коме можемо да кажемо: "Коначно слободније дишемо" па и: "Ослободили смо се короне". То је постотак у коме је број низак и вирус нема више много простора да се шири. Тада се стварају услови за потпуно потискивање вируса. На том броју имуних улазимо у живот без мера, па и без маски. Како каже доктор Кон:
- Ковид би у том случају био појединачно разбољевање, случај који нема кога да заражава и да се шири.
И КЉУЧНО ПИТАЊЕ – КАДА И КАКО ЋЕМО ДОЋИ ДО ОВИХ БРОЈКИ?
На питање када ћемо се вратити нормалном животу, већина домаћих епидемиолога одговара: "Извесно у другој половини ове године". Наглашавају и да брзина враћања животу без баријера зависи међутим, искључиво од нас - од брзине вакцинације грађана, што није условљено само бројем вакцина већ и бројем људи који су вољни да је приме.
И сада долазимо до оног главног питања - како. У идеалним условима ствари стоје овако - имамо грађане са антителима и оне вакцинисане. Први циљ је да њих заједно буде 60 одсто. Тренутно, можемо да оквирно кажемо да је број имуних после трећег таласа око 30 одсто. Од преосталог процента изузимамо око милиона младих који не могу да се вакционишу, што је неких 15 одсто. Остаје нам између 15 и 20 одсто за вакцинацију како би дошли до прве жељене бројке а то је 60 одсто. Али ова калкулација подразумева иделани услови, или боље речено, тако је само на папиру.
Међутим, питање је колико та антитела трају и да ли ће се она изгубити док се вакцинише довољна број грађана? Колико ће људи у међувремену обољевати? А што мање буде заражених, мање ће се "имунизовати" овим путем. Затим, млади који се не вакцинишу ипак, болест могу преносити. И ту предвиђања постају незахвална и предмет само грубих процена.
Све делује компликовано и као нека трка без јасно означеног циља. Маратон на неодређени број километара. И онда постаје јасно да проценат вакцинисаних мора бити, вероватно значајно већи од 20 одсто популације, јер то је једини начин да нам се тај циљ што више приближи.
Докторка Марија Гњатовић са Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП каже да је отуда веома незахвално говорити кроз бројке и збрајати јер је реч о диманичном процесу.
- Један део популације добије антитела, једном делу нестану. Без вакцинације и конкретног праћења броја имуних бројке и проценти су незахвална категорија. То је динамичан процес - поручује докторка.
Тренутно, чињеница је, Србија је далеко од прага колективног имунитета. То је пре неколико дана потврдио и епидемиолог Срђа Јанковић говорећи за медије.
- Засад је преурањено да говоримо о елиминацији корона вируса у нашој земљи или у свету, али свакако да значајан обухват становништва вакцинацијом помаже у успоравању преношења заразе - рекао је Јанковић.
Он је додао да је процена и већине стручњака у свету да ће од пролећа па надаље, пандемија корона вируса постепено почети да јењава и да ће наредни таласи бити све слабији. За живот без маски мораћемо ипак да се стрпимо мало дуже
