КАДА ЋЕМО ЖИВЕТИ НОРМАЛНО? Истраживач са Харварда објаснио на који начин можемо да победимо корону (ФОТО)
Уколико минимум 70 одсто популације не жели да се вакцинише и не жели да се стриктно придржава мера, не постоји стратегија која нас може извести из кризе - каже Величковић.
Епидемиолошка ситуација у Србији измиче контроли. Шта смо могли и шта треба да урадимо да коначно обуздамо ширење смртносног вируса у нашој земљи? Владица Величковић, признати научник који живи у иностранству, има неке одговоре. Он је објаснио све горуће дилеме у вези са епидемиолошким мерама, вакцинама и самим вирусом.
СУТРА ЈЕ ДАН "Д": Да ли ће бити попуштања или пооштравања мера? ДВЕ ОПЦИЈЕ на столу Кризног штаба!
ПРЕТИ НАМ ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ? Прогноза проф. Кочовића не улива оптимизам - данашње бројке су кључне! (ФОТО)
АЛБАНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ ИМАЈУ САМО РЕЧИ ХВАЛЕ: Вакцинација показала озбиљност Србије (ФОТО)
Величковић је истраживач на Универзитету за здравствене науке, медицинску информатику и технологију у Тиролу, као и асистент на Харвард Т. Чан школи за јавно здравље. Од избијања пандемије САРС-ЦоВ-2 вируса, овај научник је давао значајне увиде о свим аспектима који прате ковид-19.
Како је утисак многих грађана да нас Кризни штаб слуђује из недеље у недељу, да јасне стратегије нема док се болнице непрестано пуне, занимало нас је мишљење Величковића о епидемиолошким мерама у Србији.
Он тврди да наша држава све време покушава са општим мерама сузбијања епидемије, а "стиче се утисак да је у старту постојала претпоставка да ова епидемије неће трајати дуго те се покушало са ад хоц решењима".
- Друге земље су свакако биле успешније од Србије, али је њихове мере у борби против ковида-19 немогуће преписати - истиче Величковић.
- Мере морају бити развијене специфично за наче социолошко-економске прилике. Културолошки миље Србије и нпр. Шведске је другачији и термин "социјално (физичко) дистанцирање" има потпуно другачије значење за људе у ове две земље. Као неко ко је живео у Шведској, мислим да би наши људи у Србији нормалан препандемијски живот у Шведској категорисали као социјално дистанцирање. Једноставно обрасци социјализације су потпуно другачији. Управо због тога приступ епидемиолошким мерама у Србији мора бити развијен за Србију, а не преписан од других земаља - на почетку говори овај научник.
Величковић истиче да ипак од других земаља можемо да препишемо неке методе који су се показале као ефикасне у борби против вируса. Он наводи три кључне.
Закључавање – на основу теренских података
- Опште мере у сузбијању епидемије свакако могу имати ефекат. Ту превасходно мислим на нефармаколошке мере које су махом бихевијоралне интервенције - ношење маски, физичка дистанца, карантинске мере или "закључавање". Међутим, по мом мишљењу, овај приступ би морао бити специфичан и информисан мерењима са терена - каже Величковић.
Чим је регистрован први случај корона вируса у Србији, требало је кренути са теренском студијом која би трајала све време, указује он. Такво истраживање би установило тачне обрасце преношења инфекције, као и специфичне локације на којима је учесталост инфекција висока - да ли су то фризерски салони, кладионице, хотели и слична места, објашњава научник.
- Закључавање не би морало бити национално већ регионално - само за регионе у којима је инциденца изнад одређене критичне вредности. Такође, "закључавање" не би било опште већ специфично. Биле би закључане само локације на којима је учесталост висока - нпр. кладионице, уколико је тамо измерена учесталост висока - јасан је Величковић.
Правилна комуникација са грађанима
- Како су све ове мере махом бихевијоралне природе, требало је укључити психологе, социологе и стручњаке за комуникацију ризика како би се интензитет, учесталост и правовременост мера прилагодио нашем менталитету. Ризик од вируса и последице по здравље требало је оставити стручњацима за комуникацију ризика који знају колико често и на који начин треба саопштавати информације о пандемији становништву, како би се осигурао један примарни канал комуникације у који би становништво имало поверење - наводи Величковић.
Он мисли да је свакодневно појављивање Кризног штаба у медијима било контрапродуктивно, а "комуникација ризика није увек била базирана на научним принципима".
- Поверење у Кризни штаб је убрзо било пољуљано, а без минималног поверења становништва ниједна од бихевијоралних интервенција неће дати резултат - упозорава Величковић.
Мере по моделима могућих догађаја
Како је пандемија "комплексан процес у једном сложеном систему", Величковић тврди да све одлуке треба засновати на системима за подршку у одлучивању. Шта то значи?
Такви системи су заправо симулације могућих догађаја, а засноване су на подацима са терена. Ти подаци треба да садрже све што може да утиче на даљи ток пандемије. Дакле, треба сакупити податке о становништу - године, пол, коморбидитете, имунолошки статус, као и психолошко профилисање. Затим, треба спознати све карактеристике вируса - колико је заразан, колика је смртност и стопа хоспитализације - и сви остали релеватни фактори. Важне су и интеркације међу пацијентима и њихово понашање - одлазак на посао, контакти са другим људима, социјализација на различитим местима и у различитим временским периодима.
Морамо знати шта су нам доступни ресурси здравственог система по величини и типу, као и навике лекара и медицинског особља. На тај начин можемо да ресурсе искористимо на најбољи могући начин, тако да се постигну најбољи исходи за пацијенте.
Подацима могу да се предвиде географски и временски ток ширења инфекције, па могу и да се тестирају стратегије за борбу против пандемије, објаснио нам је Великовић.
- Аустријски модел, који је симулирао сваког појединачног становника у Аустрији, може да одреди тачан ефекат мере на епидемиолошку ситуацију пре него је њихова влада спроведе. Овакве епидемиолошке симулације јако су дуго стандардни алат у епидемиолошкој науци. Код нас још увек нису коришћени - каже научник.
На сличан, аналитички начин могу се донети одлуке које ће направити баланс између очувања здравља становништа и очувања економије.
- Амерички МИТ је урадио анализу чији су закључци да је циклично закључавање, у трајању од 70 дана, даје најбољи баланс економије и јавног здравља. Међутим, као што сам напоменуо - то је вероватно тачно за САД, а ми требамо наше анализе које ће утврдити шта је најбоље за Србију. Неке чињенице које увиђамо и без дубље анализе јесте да је нпр. Аустралија завршила 2020. годину за 5.500 смрти мање него у 2019. години. Србија је завршила годину са преко 13.000 смрти више 2020. у односу на 2019. Обе земље су имале пад ГДП-а од 1,1 одсто у 2020 - говори Величковић.
Вакцине и опуштене мере - кобна комбинација
Брзо развијање неколико вакцина против ковида-19 свакако је важан корак ка окончању пандемије, међутим позитивне ефекте цепива може отежати чињеница да САРС-ЦоВ-2 стално мутира.
- Буквално смо у трци са тим мутацијама. Већ је показано да јужноафрички и бразилски сој значајно смањују ефикасност вакцина и веома је значајно да земље контролишу даље ширење ових сојева, као и укупну прокуженост. Висока прокуженост у комбинацији са новим сојевима може да доведе до развоја сојева на које вакцине неће имати никаквог ефекта. То би значило да морамо развијати нове вакцине, а због временског периода потребног да се нове истестирају у клиничким студијама, значајно ћемо пролонгирати излазак из кризе - упозорава Величковић.
Управо због способности вируса да се брзо адаптира на нове услове, вакцинација и опуштене мере какве смо углавном имали у Србији, могу да буду јако опасна комбинација.
- Када вирус изложите вакцинама, његова адаптација може да доведе до ситуације да вирус "избегне" цепиво, односно да постане неефикасно. Но, за адаптацију вирусу је неопходна веома висока прокуженост. Зато је битно да се вакцинација спроведе брзо, уз истовремене рестрикционе мере које онемогућавају ширење вируса кроз популацију - објашњава Величковић.
Да ли је вакцинација спас за Србију?
Упркос томе што смо водећа земља у Европи по броју вакцинисаних, ако је веровати државним подацима, Величковић објашњава да то није довољно за повратак у "нормалан" живот. Да ли ћемо моћи да живимо попут Израелаца, зависи од три фактора, указује научник.
Прво, морамо знати колика је ефикасност Синофарм вакцине, јер се она доминантно користи, а за сада немамо поуздане податке из клиничких студија треће фазе, каже Величковић. Затим, важно је колика ће бити прокуженост новим сојевима.
- Превасходно јужноафрички и бразилски сој, јер је евидентно да британски сој увелико кружи у популацији - каже научник.
Најзад, пресудно је и колико ћемо се придржавати нефармаколошких мера - а то је ношење маски, физичка дистанца, опште хигијенске мере, као и циљана закључавања.
Оно у шта никако не треба да полажемо наду је развикани имунитет крда развијен природном инфекцијом, који се постиже када је 70 до 80 одсто грађана имуно на вирус, сматра Величковић.
- Ослањати се на искључиво имунитет изазван природном инфекцијом је приступ који никада није коришћен у контроли епидемија - до срамног шведског примера из ове пандемије, који је доживео потпуни крах уз огромне јавноздравствене консеквенце. Тај приступ је већ сада доказано неефикасан. Бразислки град Манус имао је највећи епидемијски талас када је прокуженост вирсом већ била 80 одсто. Такође, повећава шансу за развој нових сојева и екстремно је неетичан. Вирус који доведе до тога да пет одсто симптоматских пацијената заврши на интензивној, 10-15 одсто у болници, а при том доводи и код симптоматских и код несиптоматских до дугорочних последица у још увек неутврђеном проценту, није вирус којим желите да прокужујете популацију - јасан је Величковић.
Када ћемо живети нормално?
- Кина је ставила епидемију под контролу захваљујући дисциплинованој популацији само уз помоћ нефармаколошких мера и без вакцина. Такође и Аустралија. Израел комбинацијом масовног програма вакцинације високо ефикасном вакцином и нефармаколошким мерама. Дакле, зависи искључиво од нас - указује Величковић.
Он сматра да се можемо вратити нормалном животу већ током лета, али једино ако испунимо одређене услове.
Морамо да добро контролишемо границе и пажљиво пратимо ширење нових сојева. Затим, морамо да постигнемо национални концензус - да одлучимо да ли хоћемо стриктно закључавање наредних 3-4 месеца, са масивним одзивом на вакцинацију и поштовањем свих других мера. Те мере подразумевају ношење маски у свакој ризичној ситуацији, без окупљања више од две породице или 5-6 људи у затвореним просторима, укључујући станове и куће.
- Једина могућа стратегија је успостављање националног концензуса око начина изласка из кризе. Уколико минимум 70 одсто популације не жели да се вакцинише и не жели да се стриктно придржава мера, не постоји стратегија која нас може извести из кризе - закључује Величковић.
