КАДА ЛЕГНЕТЕ У КРЕВЕТ ПУНОГ СТОМАКА, СЕТИТЕ СЕ ДРАГАНА: Поћи ће вам сузе од његове ПОТРЕСНЕ исповести (ФОТО)
Током ноћи чује медведе и лисице, али се дивљих животиња не плаши
Нико не зна каква ће судбина да га задеси, а од старих често слушамо да новац није све у животу. Међутим, данас се ништа не може без новца, а животни трошкови су све већи. Следећи пут када легнете у топао кревет пуног стомака сетите се Драгана Брадића, човека који је сваки дан потенцијална вечера медведима.
ТИОДОРОВИЋ ИЗРИЧИТ: Лекари и просветари заједно треба да одлуче да ли ће продужити зимски распуст
ОД УПАЛЕ ПЛУЋА ДО СИНДРОМА КОЈИ РАЗАРА СВЕ ОРГАНЕ: Ово су најчешће компликације ковида код ДЕЦЕ
ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ ТИРШОВЕ - ПРЕМИНУЛУ БЕБУ ЗАРАЗИЛА ЈЕ МАЈКА: Корона однела живот детета од само два месеца
Брадић се борио у ратовима, од Босне па до Кошара како би одбранио Српску децу, а сада је заборављен од свих, препуштен сам себи. Тело му је пуно гелера, а живи у шуми на обронцима Јавора без икаквих услова за живот.
За његову судбину прво је сазнао електричар, који је случајно приметио дим док је пролазио путем обављајући свој посао. Одмах је реаговао, а мештани околних места имају само лепе речи за њега. Кажу да Драган једе печурке и јабуке како би преживео, а помоћ никада није тражио.
- Немам кућу, тешко ми је. Издржавао сам оца, мајку, косио ливаде ручном косом. Немам куд, знам да немам куд, али дошло задње. Не да ми Бог да дигнем руку на себе јер сам верник, али немам куд. Отето ми све, дедовина. Мене срамота, нисам тражио помоћ. Неће ме затећи снег никако. Имам пуне ноге гелера, драго ми је због деце само наше. Бранио сам нашу децу, био на Кошарама. Зато сам и дошао до овога. Дугујем Богу душу само. Давао сам задњи динар болесној деци, нисам имао за хлеб и дошао сам до овога - описује свој живот Брадић.
Воду доноси са оближњег потока, а посетиоци су га затекли како пече јабуке на ватри и стрпљиво чека ту "вечеру". За ручак није јео ништа, а тренутно ништа осим јабука нема. Ноћ му најтеже пада и по неколико пута устаје како би наложио ватру. Наводи да му се зима увукла у кости и да се никада неће угрејати.
Током ноћи чује медведе и лисице, али се дивљих животиња не плаши.
- Не плашим се ја сам мртав човек који још хода. Помирио сам се са судбином као у рату - завршава Драган.
Тужна је судбина овог човека, а да ће преживети зиму у овим условима делује скоро немогуће. Због тога апелујемо на све људе доброг срца да му помогну и да му се као друштво одужимо на битку коју је водио баш у наше име. Ми сада не бисмо имали топло огњиште и не бисмо се бринули за своју будућност да није било управо таквих као што је он.
