"Када умре неко кога познајеш, ОНДА БОЛИ СТРАШНО" Исповест Весне из ПАКЛА ИТАЛИЈЕ
Весна Зечевић ради као медицинска сестра у болници у Мантови у Ломбардијии, регији која је најтеже погођена корона вирусом на свету.
Можда би прецизније било рећи да је радила у болници. Након ужаса који је тамо видела на боловању је и каже да сумња да ће икада више моћи да се врати на посао.
Весна је почела каријеру у Србији. Радила је као медицинска сестра на одељењу неуропсихијатрије у Пожаревцу 15 година, а борбу с короном дочекала је као сестра на одељењу за хемодијализу у болници у Мантови.
КРИЗНИ ШТАБ ДОНЕО НОВУ ОДЛУКУ: Ево када ће пензионери моћи да иду у куповину
У Србију из Русије стиже 11 АВИОНА помоћи за борбу против короне
Уколико имате ОВУ НАВИКУ, што пре ПРЕСТАНИТЕ: Ово повећава ризик од корона вируса
Пристала је да упркос умору и ситуацији у којој се налази исприча како изгледа живот у жаришту најгоре пандемије која је погодила човечанство у 21. веку.
- Зло још нико није успео да сагледа из далека док му не дође на праг. Такви смо сви. Ја не радим јер сам срећом на боловању, мислим да се нећу ни враћати на посао више. Свесно сам остала овде. Не кривим људе који су похрлили кући у Србију а да нису ни били свесни, можда просто не знају шта раде, и моја породица је поцепана, део у Италији, а део је у Србији - каже Зечевићева.
Радила је и гледала како јој једна по једна колегиница оболевају. Младе жене. Снажне. Једног јутра ју је сачекала страшна вест.
- Четири моје колегинице су умрле. Смрт која је свакодневна појава у болници увек, па и сада није нешто на шта останеш миран. Моје колегинице знам из ходника на здраво-здраво. Знам да их више нема. Пре пар дана јавља ми друг да није добро, да иде до болнице. После два дана га стављају на вештачка плућа, јутрос јавља породица да је преминуо. Шок и бескрајна туга... Имао је 60 година, није био болестан,стално ми је говорио да престанем да пушим. Боли и иначе када неко умре, када је неко кога познајеш, онда боли страшно - каже.
Казне нису потребне, довољно је да се погледа црна статистика: 13.211 мртвих у Италији
Зечевићева наглашава да ситуацију морате схватати озбиљно. Италијани то нису урадили, а сада им за останак у кући не требају правила, претње и казне. Довољно је да погледају црне бројке, бројке смрти.
- Још увек и мислим, још дуго или никада нећу заборавити ужас који се овде живи последњих неколико месеци. Данас је 21. дан строгог карантина. Из куће излази само мој муж, у набавку у прву продавницу. Нема претњи... Довољно је да одгледаш вести, погледаш бројеве, погледаш страх у очима. Пса више и не изводим напоље из страха. Донедавно сам излазила с њим, сада и он као и ја седи у стану. Терасу смо преуредили за њега. Самоизолација је оно на чему сви инсистирају и сви све више поштују. Број нових позитивних расте и смањује се, мења се из дана у дан. Цифре које се мере у хиљадама. Многи од тих људи морају у болницу. Срећом, има и оних који оздраве, има оних који се после интензивних третмана опораве и извуку живу главу, али још увек превише људи умире - каже Зечевићева.
Сила која на подмукао и болан начин разара организам
Глобалну пандемију вируса корона, тачније његову силину са којом напада људе, описује као највећу пошаст која је снашла човечанство. Како је рекла, вирус је свуда око нас, а оно што нас може спасити јесте висок степен одржавања хигијене, уз остале мере заштите, попут маски и рукавица.
- Вирус је нешто најагресивније са чиме се човечанство сусрело до сада. Било је болести и епидемија, чак и пандемија, али ништа није тако брзо убијало. Ту је ово зло непревазиђено. Од температуре, преко кашља, обичних симптома прехладе, за тили час, дословце у неколико сати изазива респираторну инсуфицијенцију, едем плућа, разбуца организам таквом снагом и суровошћу, и то је вероватно разлог што старији умиру. Имуни систем ту нема када ни да одреагује - упозорава здравствена радница.
Весна је пред пензијом и сама каже да није ни сањала да ће се суочити са таквом муком пред сам крај радног века.
- Надам се да сам на мом послу дала све од себе и да ћу успети да одем у пензију. Имам само две могућности, да ме покупи корона или да одем више из здравства. Умори се човек од свега што ради. Ја сам поносна на животе које сам спасавала, на професију којој сам поклонила пола живота, али сам уморна од болести и смрти. Заиста ми на крају радног века није требала оваква слика Италије, искежена и ружна у целом свом лудилу - каже жена.
Чувајте наше највредније оружје
- Вирус је свуда. Сами смо га несвесно посејали свуда. Подизање хигијенских мера на максимум, ограничено кретање и што мање контакта једино је што може да га заустави, да покида ланац заразе, не мора нико да вам каже, нареди, услови... То је просто наша једина одбрана и свако од нас мора да има то оружје и да се бори са свог положаја, јер ово јесте својеврсна цивилизацијска битка. Чувајте себе и чувајте друге. Дајте да из овога изађемо живи и здрави, после ће све бити лакше. Изаћи ћемо заједно на мегдан животу - поручује Весна.
Ново жариште корона вируса у Србији: Један мањи град је заузео место које је имао Ниш
