Када виде "ЦРВЕНО СЛОВО" у календару, верници не раде ништа: Да ли знате зашто је то постао обичај у нашој земљи?
Српска православна црква има укупно 36 (или 38, ако се узму у обзир Васкршњи и Духовски уторак) празника, плус 49 недеља, који се штампају црвеним бројевима и словима.
Термин "црвено слово" је утемељен дубоко у српској традицији, а везује се за велике празнике који су обележени црвеним словима у календару. На тај дан се углавном пости, ништа се не ради и одлази се у цркву.
Пандемија отежава лечење неплодности, али није све тако црно: Новим могућностима до родитељства у Србији
ОГЛАСИО СЕ ДОКТОР ЈАНКОВИЋ О ВАНРЕДНОМ СТАЊУ: "Дугорочно закључани не можемо да живимо, економија би пропала"
ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПРОРОКА АРТЕМИЈА: Веома је битно да урадите ЈЕДНУ СТВАР или вас чека гнев светитеља
- Немој да радиш данас, спалиће те Свети Илија. Црвено слово је, завршићемо онај посао сутра... - овакве и сличне реченице су честе у нашем народу. Црвено слово у календару се поштује из верских разлога, али и зато што људима прија одмор.
А црвених слова је препун савремени црквени календар. Свака недеља је црвено слово, плус великих 12 господњих празника и велики светитељи који су обележени црвеним словом.
Црвено слово у календару означава велики празник или великог светитеља. Тачно је то да су сви светитељи пред Богом велики (нема малих светитеља) , али о тим празницима црква жели да покаже народу да су то велики празници када би народ требао да проводи време у молитви при цркви (и у породици – малој цркви), где се хришћани уче врлинском животу.
Сваки дан који је у календару уписан као црвено слово, по црквеном правилу је нерадан дан. Тога дана хришћани одлазе у цркву на света богослужења, воде се озбиљни и побожни разговори у вези са празником, и не обављају се уобичајени послови у њиви, радионици или на неком другом радном месту.
Поједине дане у току једне календарске године, црква је посветила значајним догађајима из Спаситељевог живота, и великим светитељима, и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. То су верски празници, и у тај дан православни хришћани празнују, односно, не раде.
У кући се обављају само нужни послови - припремање хране и сл. Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у државним предузећима, где се увек преко недеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, односно да изоставе неке своје послове које обављају код куће.
За дан своје крсне славе, сваки радник има право да узме слободан дан из предузећа, и да тај дан на миру, са својим укућанима, посвети својој слави и празнику.
Васкрс је највећи хришћански празник, јер је тога дана Господ Исус Христос васкрсао из мртвих и то је најзначајнији догађај у историји света на коме почива хришћанство. Да Христос није васкрсао, не би било ни хришћанства. Зато је Васкрс празник над празницима. Због толиког значаја и свака недеља у току године посвећена је васкрсењу.
Сваки дан у години је посвећен неком спасоносном догађају или светитељима. Међутим, нису сви дани, односно празници, једнаки. Неке уважавамо као празничне дане, док су други радни дани.
Црно подебљано слово је више историјски моменат. За време Аустроугарске када су Срби тражили да не раде за празнике, држава је видела колико празника има, па је испало да Срби више не раде него што раде. Али и црна подебљана слова су заправо некада била црвена слова.
