Какав је ПРОФИЛ просечног ОСУЂЕНИКА у Србији?
Просечан осуђеник у Србији има 40 година, није ожењен, нема децу и незапослен је, показују подаци из Експертског истраживања које је спровео Институт за криминолошка и социолошка истраживања у сарадњи са Мисијом ОЕБС у неколико затвора у Србији.
Поред осталих интересантних података који су објављени у овом истраживању, пажњу привлачи брачни статус и не/породични живот извршилаца кривичних дела.
Највећи број испитаних осуђеника из казнено поправних завода у Сремској Митровици, Пожаревцу и Нишу, Специјалној затворској болници у Београду и васпитно-поправног дома у Крушевцу су самци, а око 56 одсто њих живи у заједници.
БРАВО, ШАМПИОНИ: Млади математичари из Србије прваци Балкана
ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА ПРЕТИ СРБИЈИ: Погледајте шта је УЖАСНО вода довукла из Румуније! (ВИДЕО)
Податак после ког ниједној трудници више никад НЕЋЕ пасти на памет да запали цигарету у трудноћи!
Подаци говоре да 39,6 одсто њих није неожењено, 21,5 одсто је у браку, у ванбрачној заједници је укупно 16,7 одсто испитаних осуђеника, разведених 8,1 одсто, док је свега 1,2 одсто осуђених у статусу удовца.
Као и случају претходне карактеристике, највећи број осуђеника нема децу - око 57,4% осудених лица.
Они који имају децу, најчешће имају по једно дете, њих 22,2 одсто, двоје има 13,7 одсто, троје 4,2 одсто, четворо деце има 1,6 одсто испитаних осуђеника, а више од четворо деце има мање од 1 одсто осуђеника.
Са породицом живи највећи број осудених лица 74,8 одсто, у смислу да не живе сами, већ са родитељима, са супругом, са ванбрачним партнером, децом...
Када је у питању образовање, истраживање је показало да највећи број испитаника има завршену средњу школу - 62 одсто, док их је најмање без било каквог образовања 1,2 одсто.
Са непотпуном основном школом је 4,4 осуђеника, са завршеном основном школом њих 125,3 одсто док свега 17 испитаних, одсносно три одсто њих има завршен факултет.
У време извршења кривичног дела, највећи број осуђених је био незапослен 57,7.
Посматрано по кривичним делима, чак половина испитаних осуђеника издржавала је казну затвора због неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, затим због разбојништва њих 16,2 одсто, тешке крађе 13,4 одсто, убиства 6,7 одсто и тешког убиства 2,1 одсто.
Када је реч о просечној дужини казне, она износи нешто више од четири године (49.19 месеци) при цему минимална казна износи 7, а максимална 236 месеци.
Уколико се посматра просечна дужина казне затвора код лица која су поново након осуде извршила ново кривично дело, она износи око три године (36.11 месеци) при чему минимум износи 30 дана, а максимум 144 месеца.
НАСМЕЈАНО ЛИЦЕ ДЕПРЕСИЈЕ - Како препознати особу којој је заиста потребна помоћ ?
Савремен начин живота или НЕШТО ДРУГО? Ево шта је ТО што нас заправо "УБИЈА" на послу!
ЕПИДЕМИЈА РАЗВОДА У МАРТУ У БЕОГРАДУ: Ове године стављена тачка на 317 бракова, ове општине су КРИТИЧНЕ!
Подаци о испитаницима преузети су из лицних листова - досијеа осуђених лица, која су казну затвора издржала у оквиру Казнено-поправних завода у Сремској Митровици, Пожаревцу и Нишу.
Провера података о поврату испитаника извршена је у оквиру Министарства правде - Управе за извршење кривицних санкција, са пресеком на дан 20. новембра 2017. године, наводи се у извештају који је објављен на сајту Института за криминолошка истраживања.
