КАКО ЈЕ ПУБЛИЦИСТА ИЗ ОФЕНБАХА У ФЕБРУАРУ ПОСТАО СРПСКИ РЕЗЕРВНИ ОФИЦИР: Невероватна прича младог Андреје (ФОТО)
Андреја Ловић прво је добровољно одлужио војни рок да би потом постао резервни војни официр, након завршене шестомесечне обуке
Од малих ногу сам васпитаван у патриотском духу, а служење војног рока сматрао сам моралном и патриотском дужношћу, каже 24-годишњи Андреја Ловић из Офенбаха код Франкфурта, један од нових 49 резервних официра Војске Србије, промовисаних крајем фебруара после шестомесечне обуке.
ОД СУНЦА ДО СНЕГА И НАЗАД: Наредних дана време ће нас "прошетати" кроз зиму и пролеће
Марина и Мирко имају јединствен бизнис у Србији: Млади хемичари из Крагујевца цеде уље од дивље руже (ФОТО)
ПОСЕБНИ ПУНКТОВИ ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ У КРУШЕВЦУ И СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: Како да се вакцинишете иако нисте пријављени
Дипломирани публициста са Јоханес Гутенберг Универзитета у Мајнцу био је једини представник српске дијаспоре који је добровољно одслужио војни рок и то кроз курс за резервне официре генерације ''Septembar 2020'' за који може да се конкурише искључиво са факултетском дипломом.
- Као патриота и родољуб чији су преци прелазили Албанију и учествовали у пробоју Солунског фронта, сматрао сам да је моја морална и патриотска дужност да одслужим војни рок, а класа слушалаца резервних официра фасцинирала ме је од малена - каже Ловић за Танјуг.
Истиче да је имао подршку породице и најближег окружења и да су били одушевљени због његове одлуке да се пријави за добовољно служење војног рока и као пешадинац крене војничким стопама предака.
- У септембарској класи су се школовали официри за род пешадије и техничку, санитетску и интендантску службу. За мене је пешадија кичма наше војске, а пошто волим терене и природу, логично је било да се одлучим за пешадију - прича Ловић.
Шестомесечна обука је, каже, била веома интензивна и сложена и одвијала се углавном на Војној академији у Београду.
После основне обуке, која је трајала око четири и по месеца, уследило је стажирање у активним јединицама ВС и практична обука у Рашки, Зајечару, Ваљеву и на крају у Пожаревцу где је као заменик командира вода учио официрски занат.
- Ни у једном тренутку нисам имао дилему да ћу завршити обуку. Сваког дана сам постајао јачи, снажио психофизичку кондицију. Похвалио бих своје колеге, а посебно колегинице, које су успеле да прођу курс и честитам им на томе - наводи Ловић.
Волео би, каже, да види ''дијаспорце'' у српској војсци, не само као војнике у строју, већ и као будуће резервне старешине.
- Био сам једини Србин из дијаспоре у класи. Управа Војне академије нема податке да ли је у протеклом периоду међу резервним официрима било Срба из дијаспоре. Сви су ме прихватили као равноправног и једнаког, имао сам братски и сестрински однос са колегама - истиче Ловић.
Нада се да ће Срби из дијаспоре следити његов пример јер, како истиче, резервни састав Војске Србије није довољно попуњен.
- То је велики проблем и апелујем на младе, да се пријаве за добровољно служење војног рока, али и за редовно, о чему се сада говори у јавности, и да осете какав је живот у чизмама, у касарни, да науче нешто и одуже се својој отаџбини - позива Ловић.
За њега су, додаје, највећи изазов током обуке биле физичке активности јер му, по сопственом признању, кондиција није била на завидном нивоу.
- Као пешадинци, имали смо физичко четири пута недељно, а после четири и по месеца активног вежбања на Академији и на терену значајно сам поправио кондицију што је оставило печат и на моју личност - каже официр.
Истиче да му није било тешко да се привикне на војнички живот, колектив, редарства, војничку храну.
- Кад сте у колективу са 50 људи који заједно све проживљавају, не размишљате о условима. Академија као високошколска установа пружа много тога. На терену су услови наравно сложенији и тежи, али добро је и то доживети, јести пасуљ и месни нарезак из конзерве - прича Ловић чији су преци пореклом из Црне Горе одакле су се населили у рејон Топлице и Прокупља.
Андреја је рођен у Офенбаху, а веома је ангажован у очувању и јачању веза наше дијаспоре у Немачкој, у којој живи око пола милиона Срба, са матичном државом.
- Био сам председник Одбора за српску омладину у покрајини Хесен, а сада сам ангажован у Централном савету Срба у Немачкој и Хесену кроз који подржавамо наша спортска, фолклорна, књижевна удружења, Српску православну цркву, али и сектор билатералне сарадње између Србије и Немачке - наводи Ловић.
