ЕВО КАКО ЈЕ ВРШАЧКИ ВЛАДИКА ПОСТАО СВЕТАЦ: Предводио је први велики српски устанак против Турака (ВИДЕО)

Вршачки Владика Теодор Несторовић, под барјаком са извезеним ликом Светога Саве, повео је 1594. године Банаћане у први велики српски устанак против Турака. Према историјским подацима, Вршац је био центар побуњеника, а Владика морални и духовни пастир свога народа.

Устанак Срба у Банату био је масован. Четири пута су устаници у великим биткама побеђивали Турке. 

Сва већа места у Банату, сем Темишвара, налазила су се у рукама устаника. Како је та буна изгледала, говоре стихови једне од народних песама из тог времена:

Банатски устанак силно је одјекнуо и међу Турцима и у хришћанском свету. На двору аустријског цара Рудолфа Другог говорило се о победама банатских Срба, а немачки, француски и италијански хроничари писали су о покрету Срба у Банату. Устанак се суштински ослањао на Ердељ, чији је заповедник подстицао буну.

Турски војсковођа Синан Паша затражио је да се из Дамаска донесе зелени Мухамедов барјак, како би га супротставио српском светитељу. А да би потпуно уништио српски национални и верски занос, донео је из манастира Милешеве мошти Светог Саве и спалио их у Београду.

У одлучујућој бици код Бечкерека, јула 1594. године, борило се 4.300 устаника против 36.000 Турака. Хроничари су забележили да су Србе, поред ратне среће, напустили и савезници из Ердеља. Све што је током пролећа освојено, до јесени је изгубљено, а народ се опет нашао у збеговима.

Једна чета устаника, под вођством Јанка Лугошана Халабуре, опседала је Вршачку кулу у којој се налазила турска посада. Арслан бег, заповедник тврђаве, изазвао је Халабуру на двобој. У том двобоју Јанко му је одрубио главу. Двојица мегданџија су у личном обрачуну спасли пуно живота својих војника, што њихове историјске улоге чини још значајнијим.

Јанкова победа није много променила ситуацију, јер је ускоро под Вршац стигао Хасан паша. Браниоци Вршца су се повуку и поново препустили тврђаву Турцима, а Јанко Халабура је неколико дана касније погине у битци код села Парта.

Турци нису желели да владају пустом, а плодном земљом, па су објавили помиловање за оне који се врате и покорно живе. И Владика се, због народа, вратио у Вршац, али је, по налогу темишварског беглербега, ухваћен и кажњен, једном од најстрашнијих смрти, драњем коже “на мех”.

На предлог владике банатског Никанора, централни Градски трг, од 2009. године, носи име Трг Светог Теодора Вршачког.

Српска православна црква и њени верници 29. маја славе Светог Теодора Вршачког, владику банатског, предводника српских устаника из Баната против турске окупације 1594. године. Свети Теодор Вршачки слава је Града Вршца.

На једном од вршачких брда, над самим градом, доминира Храм Светог Теодора Вршачког. Светац са тог места и даље чува своју равницу.

Извор: Србија Данас/еВршац/М.А.