КАКО СУ ИСФАБРИКОВАЛИ ДА ЋУРУВИЈА ПОСТАНЕ ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ? Смајловић открила - недостаје део слагалице
Четворица бивших припадника Државне безбедности осуђени су на укупно 100 година затвора због учешћа у убиству новинара и власника "Дневног Телеграфа" Славка Ћурувије 1999. године током НАТО бомбардовања.
Ћурувију је и према новој пресуди убило NN лице.
САСТАВИ ПРЕДИЗБОРНИ ТИКЕТ - Више од 300 највећих квота чека вас у Меридиану
СТИЖЕ НАМ И ТОПЛИЈЕ ВРЕМЕ? Прогноза за викенд и следећу недељу - ево када престају падавине (ФОТО)
ТУГА ДО НЕБА: Преминуо познати продуцент Милан Ћирић, сарадник Обојеног програма, Партибрејкерса и многих других
Новинарка и његова некадашња сарадница Љиљана Смајловић каже да је пресуда иста као претходна.
- Изведени су исти докази, узети у обзир искази који су узети и приликом прве пресуде. Када нисам члан Комисије за новинаре, могу да искажем лично огорчење што је тужилац пре две године уложио жалбу. Он је пре две године добио осуђујућу казну коју је тражио, високе затворске казне које је тражио и добио да нико не буде ослобођен. Ипак, он улаже жалбу зато што му се не свиђа како је формулисано то око NN лица. У његовој оптужници је било другачије и захтева да уђе део из његове оптужнице - објаснила је Смајловићка и нагласила да је због свега набројаног неповратно изгубљено две године.
Исказала је наду да ће Апелациони суд да оконча ствар.
- И Апелациони суд је крив. Могли су пре две године да отворе онај део расправе на коју се жалио Мандић или да, ако им нешто није било јасно или им се није свиђало, преиначе пресуду и да изведу поступке за део који им није био јасан. Не, они су вратили предмет првостепеном суду и то је допринело осећању новинара и Славкових колега и пријатеља да се ствар само развлачи, да се не завршава, притом ова двојица седе код куће и на слободи су иако су осуђени за тешко убиство - оценила је новинарка.
Каже да је Ћурувија био другачији од опозиционих новинара оног времена.
- Он је био успешан Србин који није био продукт запада. Постао је успешан коришћењем и подстицајних средстава која су му била на располагању од власти и режима Слободана Милошевића, добијао је кредите од државних банака. Својевремено је интервјуисао Мирјану Марковић, због чега се повремено налазио са њом и разговарао. Био је виђен као успешан човек из система, међутим, кад се 1997-98 године окренуо против режима Слободана Милошевића, то је могло да буде опасно за режим, као зрно побуне које није спонзорисано са запада - нагласила је саговорница.
Истакла је да су његови медији били тиражни медији.
- Дневни Телеграф је био веома тиражан. То су моћна средства. Он је праћен, постоје разговори са шефом београдске ДБ, сваке секунде он се чује са људима за које знамо да су били на лицу места. Инспектор Драган Кецман још 2007. године преко базних станица ушао је у траг ко је са ким разговарао у ком секунду тачно. Он је закључио да су искази тих истих лица били лаж. Оптужница је реконструисала ток догађаја. Ако је ДБ била уплићена, праћење, прислушкивање, пратили су га тимови, власт је увек знала куда се креће и с ким разговара. Онда они повлаче ту пратњу и Ратко Ромић и Курак, који је у бекству, ступају на сцену. То је био државни злочин, најстрашњији злочин због кога грађани осећају дубоко неспокојство - присетила се она.
Према речима Љиљане Смајловић, премијера Зорана Ђинђића такође је убила елитна јединица Државне безбедности у време кад није био разрешен злочин против Славка Ћурувије.
- Кад кажем да је тужилац оптужио живе људе, чије је понашање реконструисао у случају Ћурувија, хоћу да кажем да Слободан Милошевић више није био међу живима, било га је немогуће оптужити и мртвог човека изводити на суд, али је сваком јасно да ДБ у време Милошевића није могла да се ангажује на убиству утицајног издавача и важног новинара. То није могло да се деси без знања и сагласности Слободана Милошевића. То што он није на оптужници и што се о њему као одговорном не расправља, то је зато што је умро у Хагу 10 година пре подизања оптужнице - закључила је Љиљана Смајловић.
Према њеним речима, од Ћурувије су покушали да исфабрикују државног непријатеља који је тражио бомбе и сарађује са западом. Подвукла је да ипак у читавом расветљењу злочина недостаје део слагалице.
Да подсетимо, због подстрекивања на тешко убиство, на по 30 година затвора поново су осуђени тадашњи шеф Државне безбедности Радомир Марковић и шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, док су као саизвршиоци у убиству, на по 20 година затвора, осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак који је у бекству.
