КАКО ЗМИЈЕ ПРЕЖИВЉАВАЈУ ЗИМУ? Ако сте мислили да хибернирају, шокираће вас ово сазнање
Због успореног метаболизма дисање и куцање срца се врло успоре
Зимски сан је стање смањене метаболичке активности, слично врло дубоком сну. У хибернацију улазе многе животиње да би преживеле зиму, када хране има мало.
ЧЕКАМО ПРЕТПРАЗНИК КРСТОВДАНА: Најважније је да урадите како је свети Корнилије заповедио!
"ВИДЕЛА ЈЕ ЛИЦЕ СВОЈЕ ТЕК РОЂЕНЕ, ЖЕЉЕНЕ БЕБЕ" Болна исповест супруга Бобане Величковић
Мештани села Прањани ручно гурали авионе да полете: Радољуб се сећа дружења са америчким пилотима (ФОТО)
Спаваче можемо поделити на праве хибернаторе и оне који то нису. Праве хибернаторе на одлазак на зимски сан подстичу углавном унутарњи биолошки сатови, али деломично и промене у природи. Зимски сан није сталан процес. Животиње се из тог сна повремено буде, понекад избаце измет и мокраћу, понекад и једу, па се опет враћају у стање хибернације.
Само место на којем животиње спавају зимски сан је заштићено од спољних временских промјена, али никада није на јако топлом месту. Током хибернације у телу животиња догађају се и многе физиолошке промјене. Због успореног се метаболизма дисање и куцање срца врло успоре, те долази до смањења свих жлезда с унутрашњим излучивањем (осим гуштераче). Животиње током зимског сна углавном не пију, него користе тзв. метаболичку воду (која се ствара у телу као нуспроизвод биохемијских реакција).
Само сисари и птице имају сопствену, или како се то каже, сталну температуру тела, која не зависи од температуре ваздуха. Код свих других животиња, температура тела зависи од температуре ваздухаили воде. Тако је и са змијама.
Ако се температура спусти испод нуле, змије ће угинути односно смрзнути се. То је зато што те животиње не могу регулисати властиту телесну температуру.
Змије заправо не хибернирају, већ су мање активне током хладних времена. То се назива брумација, уместо хибернације. Брумирају да се не би смрзнули. Али, они су ипак будни на неки начин, спори, покрећу се да би пили.
Да не спавају, у њиховом телу би се створили кристали од леда који би их убили, сматра стручњак за рептиле Jeff ЛеЦлере. Оне траже напуштена склоништа, стеновита скровишта и пећине. На једном месту могу бити и стотине змија.
Иначе, у Србији је само три отровница: поскок, шарка и шарган: Прва је најчешћа, друга обитава на вишим надморским висинама, а трећа је најређа и живи на Шар планини.
