КАШЉЕТЕ ИЛИ КИЈАТЕ? Ова болест хара Србијом, лекари упозоравају: Ово су грешке које НЕ СМЕТЕ да правите

Прим. др Бисерка Биса Обрадовић, специјалисте опште медицине, открива какве здравствене тегобе доноси ова јесен.

- Сезона је ентеровируса којих има више од 60 врста. Вируси захватају респираторни или гастроинтестинални тракт, када се јавља стомачни вирус - каже др Обрадовић.

Симптоме је лако препознати.

- Уколико је у питању стомачни вирус, симптоми су дијареја, мучнина и повишена температура. Ако се ради о респираторним обољењима, најављују их упорна кијавица, интензивна салвација из носа, бол у грлу температура која не иде изнад 38 степени. Ентеровируси дају клиничку слику која је по симптомима блажа од симптома грипа - напомиње докторка.

Најчешће грешке

Докторка каже да се број људи оболелих од ентеровируса у народу познатих и као прехлада (респираторна обољења), није повећао у односу на претходне године. 

Оно што треба урадити уколико се појави симптоми, јесте свакако одлазак лекару док у случају стомачног вируса треба имати на уму и следеће препоруке:

- Када се јави дијареја, па онда и мучнина, треба првог дана узимати кашићицу течности на сваких 15 минута и придржавати се строге дијеталне исхране па јести барени кромпир или барену шаргарепу. Надокнада течности је у почетној фази болести чак и важнија од исхране - истиче и додаје да затим треба отићи на обавезне лабораторијске анализе:

- Људи се често јаве касно лекару па долази до секундарне бактеријске инфекције, која може да замаскира да је било и вирусне инфекције. Међутим, знање и искуство нам помажу да откријемо почетни узрок како би се додатно појачао имунитет.

Деца, прехлада и стомачни вируси

Како каже др Биса Обрадовић, деца се лакше изборе са овом групом вируса, али ту је једна опасност.

- Најмлађи доносе вирусе из вртића па их преносе родитељима и декама и бакама. Поред тога, треба поменути и једну разлику у симптомима у односу на одрасле, па се код деце јављају дуготрајнија кијавица и цурење из носа. Остали симптоми су исти - наглашава она.

Лечење

Докторка Обрадовић објашњава да од снаге имунитета зависи колико дуго ће се тело борити са вирусом.

- Повишена температура би требало да траје од два до четири дана, дијареја дан или два. Уколико тегобе трају дуже, треба поново отићи на преглед. Недељу дана после појаве симтпома требало би да се осећамо добро. Међутим, у појединим случајевима може доћи и до секундарне инфекције која захтева додатно лечење - истиче докторка.

Ко је најугроженији?

Већа опрезност саветује се онима који раде у колективима где је повећан ризик од преноса вируса, особама са ослабљеним имунитетом и хроничним пацијентима.

- Квалитетан сан, физичка активност коју не може да замени било који лек, исхрана богата свежим поврћем и воћем, што више течности, придржавање терапије, све су то мере превентиве уз добро расположење које у великој мери доприноси нашем имунитету - препоручује докторка.

Она додаје да је актуелан и омикрон сој коронавируса који могу да најаве јака главобоља, интензиван бол у вратном делу кичме и леђима који је налик ономе код бубрежне колике, као и веома изражена малаксалост. 

Докторка закључује да се у последње време често дешава да у случају ковида не долази до скока телесне температуре.