Катићи су постојали, ово је њихова кућа: Налази се код Трстеника, а више од пола века је под заштитом државе
Тола, Ђорђе, Симка - главни јунаци саге о Катићима можда су се само другачије звали у стварном животу
Судбину породице Катић, с краја 19. века пратимо недељом на првом програму РТС-а. Серија по роману "Корени" Добрице Ћосића изазвала је велику пажњу и интересовање за причу из Прерова, имагинарног села крај Мораве, у трстеничком крају. Ликове и места из серије упућени повезују са његовом родном Дреновом и непосредним окружењем.
Управик Народног позоришта резрежен дужности на лични захтев
Пре неколико дана појавила се прича о кући код Јагодине зу којој је снимана серија, а сада се појавила још једна кућа са сличностима из приче.
У самом центру Трстеника, у 19. веку живела је породица Катић, о чијем богатству и друштвеном статусу сведочи кућа која је од 1950. године под заштитом државе.
- Два симетрична доксата, који су јединствен пример у архитектури, требало је да покажу богатство и моћ њеног тадашњег власника Стевана Катића - објашњава историчарка Јелена Вукчевић.
- Стеван Катић је био чувени трстенички трговац и учесник на Светоандрејској скупштини. Он је један од људи који су кнеза Милоша Обреновића поставили поново на власт.
Син Петар био је посланик у Народној скупштини, наставио је породични посао и увећао иметак.
НАЈПОТРЕСНИЈА СЦЕНА у "Коренима": Слободу Мићаловић "тукли" ДВА САТА због сцене од 29 секунди
О богатству породице Катић свакако сведочи и податак да је с краја 19. века имала централно грејање. Ту је ложиште у коме је слуга Аћимов, Никола, можда ложио ватру и загревао просторије у којима су биле овакве пећи.
- Постоје свакако сличности, по Добричиној мајчиној линији су ти Катићи које је он узео као своје литерарне јунаке. Ја сам дубоко убеђен да су његови ликови заиста имагинарни и универзални. Нисам сигуран колико ова кућа Катића има директне везе, али свакако има неке везе у некој историјској аналогији - каже писац Верољуб Вукашиновић.
Тола, Ђорђе, Симка - главни јунаци саге о Катићима можда су се само другачије звали у стварном животу.
- Повезујем и ликове и главне личности и споредне личности у том роману, то су све наши сељаци и наши људи овде који су били део живота мог стрица Добрице - каже Аца Ћосић.
Некако у исто време, роман објављен давне 1954. и кућа у којој су се доносиле важне политичке и животне одлуке, постали су актуелни. Књижевно дело екранизацијом, а вредно архитектонско здање променом власника.
- Намера је да се прво изради пројектна документација за рестаурацију и да се уђе у пројекат рестаурације саме куће како би се сачували и културно и грађевинско наслеђе које нам је остављено - истиче Немања Раденковић, власник куће Катића.
Идеја је да се само здање уступи Општини Трстеник и адаптира у Музеј чиме би, као и само дело, сачувало непролазну вредност.