КАЗАНЏИЈСКО СОКАЧЕ - СРЦЕ ГРАДА НИША: Ево како је добило име, обавезно морате да пазите како га АКЦЕНТУЈЕТЕ, иначе сте у проблему!

Срце града Ниша, чувено Казанџијско сокаче једно је од најаутентичнијих места у Србији. Људима ван Ниша приликом обиласка града једна од најтежих ствари јесте то како се изговара. И ако кренете у расправу са Нишлијама око тога, боље немојте, иначе сте надрљали.

Казанџијско сокаче не можете промашити, налази се у самом центру Ниша у Копитаревој улици, код Тржног центра Калча. Повезује чесму Стевана Сремца, Калчин и Чапин споменик (у граду звани и као чувари ове чувене Нишке чаршије) и плато код кафане Стара Србија.

Место препуно историје, догађаја, догодовштина и анегдота. Данас ипак, ово је главно место сусрета, упознавања, место на којем ћете осетити прави импулс града. Многим Нишлијама је данас главно место састанка: "Ај ће се нађемо код Касанџијско?".

Најомиљеније сокаче у Нишу је добило име по казанџијама (занат стар преко пет векова). 

У овом сокаку све је врвило од њихових занатских радњи. Звецкали су обручи за бурад, џезве и казани за ракију. Данас није ни налик ономе што је био некада. Сада је препун кафића, кафана и кафетерија, и оно што је некада била улица занатлија сада је на неки начин "боемска четврт" и најомиљеније место сваког Нишлије. 

Оно што највише мучи становнике овог града је то што данас нема ниједног музеја у сокачету или барем каквог спомен дома који би посведочио давним временима. Све је остало на томе "било некад, сад се приповеда". Остала су само сећања и приче.

Казанџијско сокаче препознатљиво је по калдрми (каменим коцкама које су служиле за поплочавање улица). 

На овај начин обележаване су важне улице једног града или вароши. Остале су остајале земљане. Управо је калдрма оно што овај део града чини шармантним и толико посебним. Оно што је чудно, то је да улица све до скора није била под заштитом државе, сем двеју кућа. Ипак, од прошле године, тачније у децембру месецу, ова улица је и званично под заштитом државе, као комплекс велике архитектонске вредности.

Пре пар година, Казанџијско сокаче је добило ново рухо на велико незадовољство грађана. На део стазе стављене су гранитне плоче, а нове коцке стављене уместо старих, те тако сада дух Казанџијског сокачета одржавају сећања и људи у њему.

У сокачету све врви од младих и старих, од домаћих и страних, од заљубљених и усамљенијих, од пословних људи и уметника. На тако малом месту има за сваког по нешто, свако на крају нађе свој кутак у сокачету. Бар за једну кафу и лимунаду с ногу, или ракију, баш као што то раде Калча и Стеван Сремац на самом улазу. Споменик који верно осликава дружење два друга уз наравно незаобилазно чокањче, а о чему њих двојица причају, пролазник може само да нагађа.

Иначе, на месту на коме се налази овај споменик се некада налазила кућа Живка Мијалковића - газда Ивка, верујемо да знате о коме је реч уколико сте гледали популарни филм "Ивкова слава". Газда Ивко је био један од најимућнијих Нишких занатлија.

Вече је доба за музику, "провод", окупљање и шетање младих у недоглед (попут корзоа). Нисте отишли у град, ако нисте прошетали Казанџијским, јер можда баш тамо седи или ће проћи онај ко треба да те види. Све до дубоко у ноћ сокаче делује свечано и важно. До негде пред зору када постане помало сетно, опомињући нас, можда, на то, да не смемо заборавити себе.

Незгодно је када у казанџијском неког познатог сретнете јер док сте и стали да се поздравите и прозборили коју у пролазу, иза вас се створила колона и морате се растајати.

Ово уско сокаче ипак је довољно широког загрљаја да у себе прими све људе доброг срца, били они Нишлије или не.