КЊИЖЕВНИК АНТОНИЈЕ ЂУРИЋ, ПИСАЦ КЊИГЕ „СОЛУНЦИ ГОВОРЕ“: Вучић води паметну политику, треба га подржати
Вучићев циљ - сачувати Србију од новог страдања
Председник Србије Александар Вучић води паметну политику. Политику реалног и могућег, а не политику лепих жеља. Нјегов циљ је да, колико год је то могуће, Србију сачува од сукоба са западним силама и суседима. Да је сачува од неког новог страдања, каже познати књижевник Антоније Ђурић, писац 27 књига, од којих су најпознатије „Солунци говоре“ и „Жене Солунци говоре“.
Политички противници га оптужују да је превише попустљив према Албанцима, званичном Сарајеву, Загребу...?
-Ми смо окружени НАТО пактом. Око нас су Хрватска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Црна Гора...На југу имамо лажну државу Косово. Кад му је држава у таквом окружењу, паметан државник гледа да избегава сукобе. Боље је понешто и отрпети, него зло изазивати. Зар смо мало страдали кроз историју.
Да се предамо?
-Није то предаја. Србија мора да учини све што је могуће да спречи ново проливање крви, нове погибије свог народа. Али то не значи да треба да дозволимо да нам отму Рашку, Војводину...
Мислите да ће бити покушаја њиховог отимања?
-Хоће. И ми то не смемо дозволити.
И по цену рата?
-И по цену рата. Свака држава брани своју територију. Али треба све учинити да до рата не дође, избегавати сукобе колико год је то могуће.
Прочитајте и:
Да ли је могуће помирење са муслиманима и Хрватима?
– Нису сви муслимани и Хрвати злочинци. И међу њима већину чине честити људи који се гаде убијања. Помирење је могуће и треба радити на њему. То је обавеза политичара. Од мржње вајде нема. Ту ова власт паметно ради. Мада у показивању добре воље не треба ни претеривати, можда то друга страна да схвати као слабост.
Русија или ЕУ?
-Срби имају две мајке. Мајку Србију и мајчицу Русију. Али Русија је далеко, а ЕУ на нашој граници. Зато је ова Вучићева политика добра. Бити брат са Русима и што бољи са Западом.
Да ли је то могуће?
-Тешко је али је могуће.
У кући држите велику слику Путина?
-Опоравио је и поново створио моћну Русију. Он је наш заштитник. Са Вучићем се срео 13 пута, на јесен поново долази у Србију, велика је то ствар. Нека душмани виде да браћа држе једни до других.
Како решити проблем Косова?
-Не знам. Сад нам околности не одговарају, мислим да је најпаметније не брзати са тражењем решења, сачекати боље време. Шиптари су нестрпљиви, њима се жури. Али имамо ми још брига које нису мање од Косова.
Којих?
-Помирење међу Србима. Јединство. Ми то немамо. Стално причамо о слози а мало радимо да је остваримо. Чујем пре неки дан где онај несрећник са Косова Ристић најављује да ће Вучић проћи као Ђинђић. Велика је несрећа тако размишљати а камоли радити. Ко убије издао је бога.
Ви сте као младић од 16 година допали у комунистички затвор и под оптужбом да сте народни непријатељ 12 година провели у Сремској Митровици. Да ли је могуће помирење партизана и четника?
-Могуће је. Написати како је било, признати заслуге и грехе и једних и других и откопати масовне гробнице. Да деца и унуци сахране посмртне остатке својих најмилијих, које су Броз и комунисти без суда стрељали 1944. и 1945. године.
Шта данас мислите о Слободану Милошевићу?
– Трагичар. Много хтео и започео, мало урадио за свој народ.
Због чега?
– Русија је била слаба, а ови на Западу, посебно Енглези, никад нам нису били пријатељи. А и он се није снашао, није довољно мислио о својој нацији. Био је и под великим утицајем своје жене.
У ком смислу?
– Мислим да је ширила мржњу око њега, хушкала га на људе. Али, жао ми је и због овог што се њој догађа.
На шта мислите?
– На то што не живи и не ради у својој земљи. Треба је пустити да се врати и на миру пише и живи свој живот. Нељудски је светити јој се што је била Милошевићева жена. Само су комунисти због једног члана породице осуђивали целе породице. У Србији су политичари и њихови тајкуни опљачкали милијарде и по том питању тужилаштва и судови ништа не раде. А овамо, жену бившег председника државе осуђују на годину дана затвора зато што је утицала да се некој дадиљи додели један стан.
Република Српска?
– Цитираћу шта сам о њој написао у једној књизи: „Нека те зову како им је драго, само те молим одазивај се на име слобода. И не заборави да си никла из крви својих кћери и синова, покошене српске младости, која није гинула да би отимала туђе, већ само да би одбранила своје.“
Тито је убио Крцуна
-Крцун је био и хлеб и ватра. Комуниста али и Србин. Држао и до српства и то га је коштало главе. Смакнуо га је Јосип Броз. Био сам добар са Крцуновом мајком Дадом. Стално је заклињала сина да не чини зло људима. У њеној кући се кандило никад није гасило.