КО ЋЕ БИТИ НАСЛЕДНИК ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА: Четворица владика у најужем кругу за трон СПЦ (ФОТО)
Иринеј Бачки, Порфирије, Јефрем и Јоаникије сматрају се најизгледнијим кандидатима за избор патријарха
Изборни сабор биће највероватније крајем јануара или почетком фебруара. Од седам кандидата за новог поглавара СПЦ - владике Порфирија, Јована шумадијског, Иринеја (Буловића), Јефрема, Хризостома, Јоаникија и Григорија, тројица имају мале шансе.
МУЧИ ВАС ГРЛО? Код гребања, упале и бола вам ОВО може помоћи!
СУТРА СЛАВИМО ВЕЛИКИ ПРАЗНИК КОЈИ ОТКРИВА БУДУЋНОСТ: Једну ствар жене никако не би смеле да раде
ТЕСТ НА КОРОНУ БИЋЕ ДОСТУПАН У АПОТЕКАМА? Познати су начин употребе и цена, али нека правила треба разјаснити
Највеће шансе да уђу у избор за једног од три кандидата за патријарха има седам епископа. То су Порфирије, митрополит загребачко-љубљански, Јован, владика шумадијски, Иринеј (Буловић), владика бачки, Јефрем, владика бањалучки, Хризостом, митрополит дабробосански, Јоаникије, владика будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске, и Григорије, епископ диселдорфски и немачки.
Патријарх се бира тако што Сабор гласа, а имена тројице кандидата с највећим бројем гласова (погледати оквир) стављају се у коверте, које потом извлачи један од монаха. То би, наводно, требало да буде игуман манастира Свети Сисоје Матеј.
- Од ове седморице владика, епископи Јоаникије и Јефрем сигурно ће бити двојица од тројице кандидата за патријарха. Када је реч о трећем кандидату, Иринеј, владика бачки, и Порфирије могу да рачунају на подједнаки број гласова. Међутим, како ниједном од њих двојице и није стало до те функције, обојица су спремни да се склоне у корист овог другог ако дође до ситуације да имају исти број гласова - каже извор.
Владика Јоаникије, наводи даље извор, има велику подршку људи из Сабора који су били блиски Амфилохију, што није занемарљив број.
- Иако се Јоаникије добро котира у Сабору, минус му је што је политички "сврстан". Он је нарочито близак с Млађаном Ђорђевићем, а Јоаникије је чак крстио једно од његове деце. Ђорђевић зато на све начине покушава да излобира за њега. С друге стране, иако владика Григорије, због својих последњих изјава, важи за опозиционог човека, он више сам себе гура за позицију кандидата за патријарха него што неко лобира за њега. Григорију и јесте циљ да уђе у избор за патријарха, али од ове седморице управо он има најмање шансе - истиче извор.
Верски аналитичар Драшко Ђеновић подсећа да је Иринеј (Буловић) већ више пута виђен у улози патријарха, али да то не мора ништа да значи, јер су протекла два пута за патријарха изабрани аутсајдери, то јест да ни Иринеј ни Павле нису били фаворити.
- Порфирије се спомиње већ неко време, али је млад, има само 60 година. Хризостом спада у умерену струју, међутим, он је својевремено напустио своју епархију током рата, а морао је, по мени, тамо да остане и по цену живота. Иринеј организовано води своју епархију, за последњу двојицу патријарха био је сива еминенција - каже Ђеновић и додаје:
- Мислим да ће Јоаникије пре заменити митрополита Амфилохија, а код Јефрема је највећи адут то што је тих.
Према оцени Жељка Ињца, верског аналитичара, наредни патријарх ће се бирати између Јована Ћулибрка, Јоаникија и Порфирија.
- Апостолски жреб при избору поглавара СПЦ, који прописује Устав СПЦ, увео је још патријарх Герман 1967.
- Патријарх може да буде свако ко је "епархијски епископ најмање пет година"
- Кандидати (за патријарха) не могу да буду пензионисане владике
- Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Свети архијерејски Сабор
- Када се сазнају имена оних који су добили натполовичну већину гласова, прелази се на бирање жребом, то јест "апостолским начином"
- Три имена се стављају у засебне коверте, а оне у јеванђеље
- У тачно одређеном делу службе један од монаха ког је изабрао Сабор извлачи коверту испод корица јеванђеља у којој је име новог патријарха
- Истовремено се отварају и друге две коверте. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује
Иринеј (Буловић), епископ бачки
Рођен је 1947. у Станишићу, у Бачкој. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1969. Одбранио је докторску дисертацију 1980. у Атини. За епископа моравичког изабран је 1989, викара патријарху српском, а 1990. за епископа бачког. Члан је више комисија, укључујући и Свеправославну комисију за дијалог с Римокатоличком црквом. Сматра се најутицајнијим владиком у Сабору.
Порфирије, митрополит загребачко-љубљански
Рођен је 1961. у Бечеју. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986, а на последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. Био је игуман манастира Светих архангела у Ковиљу. Посебно се ангажовао на лечењу оболелих од болести зависности и ради тога је 2005. формирао терапијску заједницу Земља живих, која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије.
Јефрем, епископ бањалучки
Рођен је 1944. у селу код Приједора. За викарног епископа моравичког изабран је 1978. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду. После две године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 1980. за епископа бањалучког.
Јоаникије, владика будимљанско-никшићки
Рођен је 1959. у Велимљу. Студирао филозофију на Филозофском факултету у Београду и Богословски факултет СПЦ. Сабор СПЦ је 2001, приликом обнове Епархије будимљанско-никшићке, владику Јоаникија изабрао најпре за њеног администратора, а потом 2002. и за епископа. У црквеним круговима познат је као тих, сталожен човек. Међутим, владичино име се пре неколико месеци нашло у новинама јер је у „Хајату“ био за столом с бизнисменом Миодрагом Даком Давидовићем, који важи за финансијера опозиције у Црној Гори, у тренутку када је пуцано на њега из снајпера. Током литија у Црној Гори, у мају, био је хапшен и провео је у притвору 72 сата.
Григорије, епископ Епархије франкфуртске и све Немачке
Рођен је 1967. у Варешу, у централној Босни. Богословски факултет је завршио 1994.. На владичанском трону херцеговачке епархије епископ Григорије је устоличен 1999. Докторирао је 2014. У мају 2018. изабран је за епископа Епархије франкфуртске и све Немачке. Међутим, познатији је по медијским наступима него залагању у Цркви. Замера му се превелико сврставање на страну опозиције.
Хризостом, митрополит дабробосански
Рођен је 1952. у Воденици код Босанског Петровца. Свети архијерејски Сабор 1991. изабрао га је за првог епископа новокреиране епархије бихаћко-петровачке, где је провео 22 године. Одлуком Сабора 2013. изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских. После четири године изабран је за митрополита дабробосанског. Важи за тихог, ненаметљивог човека. Изабран је за чувара патријаршијског трона.
Јован, епископ шумадијски
Рођен је 1950. у селу код Ариља. Богословски факултет уписао је 1976. и завршио у року. На Сабору 1993. изабран је за епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама СПЦ у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла. Следеће године изабран је за архијереја западноамеричке епархије. За епископа шумадијског изабран је 2002.
