Био је први Србин који је стекао диплому грађевинског инжењера, а пројектовао је 12 армирано-бетонских мостова преко Тимока
Првобитно професионално опредељење нашег научника светског гласа, Милутина Миланковића, било је грађевинарство.
Он је први Србин који је стекао диплому грађевинског инжењера Беч, 1902. године на тему "Прорачун челичног моста". Такође је и наш први доктор грађевинских наука Беч, 1904.године тема "Теорија линије притиска". Након стеченог доктората Миланковић се запошљава у тада чувеној фирми "Бетонбау" у Бечу где је развио нови систем израде таваница који је постао познат као "Систем Миланковић - Кројц", и који је примењен на више познатих објеката широм бивше Аустроугарске.
Први пројекат у фирми барона Питела било је фабричко постројење у Санкт – Пелтену, где је на 15000 м2 требало урадити реконструкцију крова, при чему нису постојале математичке формуле на основу којих би се могле одредити димензије армираних греда и носећих плоча.Миланковић примењује први пут двоструко армиране бетонске пресеке за које је извео и основне једначине. У то време армирани бетон је био нов грађевински материјал и Миланковић је био међу првим стручњацима који су увели математичко моделовање, напустивши дотадашњи графички начин пројектовања.
Патентирао је нови тип ребрастих армиранобетонских таваница и објавио прву расправу о армираном бетону под називом "Прилог теорији армирано- бетонских носача" и следећу "О мембранама једнаког отпора" где је уврдио да је идеалан облик резервоара за течност чији зидови имају једнаку чврстоћу – облик водене капи.
Затим је учествовао са статичким прорачунима и радом на терену у изградњи укупно десет хидроцентрала, мостова, аквадукта, вијадукта…Имао је шест одобрених и штампаних патената од великог теоријског и практичног значаја.
1909. године прихвата позив да преузме катедру примењене математике на Београдском универзитету јер му тај позив даје више слободе за бављење научним истраживањима и могућност да оствари свој циљ – да постане признати научник на корист српског народа.
Иако је кренуо путем изучавања небеске механике и проблема ледених доба, своју градитељску делатност у Србији крунисао је пројектовањем деветнаест армирано-бетонских мостова преко реке Тимок, на изузетно тешким теренима, којима и данас пролази пруга Ниш -Књажевац, објектима за потребе Команде ваздухопловства, Ковнице новца на Топчидеру и многим другим грађевинама. Пред крај свог стваралачког деловања спојио је грађевинарство са својим сном о путу ка васиони. Поставио је питање до које висине би данашње грађевинарство могло да сазида Вавилонски торањ?
Математичким путем је теоријски доказао да би та грађевина била од армираног бетона, изгледа ротационог тела променљивог пресека. Зграда би имала базу полупречника 112,84 км и висину од 21646 м. Пошто грађевина задире у Земљу за 1,4 км, изнад површине Земље имала би висину од 20,25 км. Грађевина би унутра имала шупљину облика вертикалног кружног ваљка полупречника 10м. Њена улога је двојака: у току градње би служила за транспорт материјала и постављања оплате а после изградње да омогући саобраћај у згради. На самом врху, прстенасти зид би имао дебљину 25цм и на њему би била широка платформа за метеоролошку и астрономску опсерваторију.До тих небеских висина би, теоријски, стигла данашња грађевинска статика.
Милутин Миланковић је био необично умна и свестрана личност и његов допринос човечанству је немерљив.
