КО ЈЕ ЗАПРАВО БИЛА СРПСКА МАЈКА? Одрубљена глава сведочила је о СВИРЕПОМ УБИСТВУ у које су умешани јањичари
У нади да ће се обрачунати са јањичарима, Хаџи Мустафа је хтео да што пре придобије Србе и понудио им какво такво, самоуправљање
Хаџи-Мустафа Шиник-оглу, београдски везир од од 1793. до 1801. године, био је најжешћи противник јањичара и борио се против њиховог повратка на власт у Београдском пашалуку и самом Цариграду. Наиме, јањичари су били протерани након реформе турксе војске коју је спровео султан Селим III након Свиштовског мира 1791. и очајнички су желеле да врате своју моћ, а Шиник-оглу им је био главна препрека на том путу.
СПРЕМА ЛИ НАМ СЕ АМЕРИЧКИ СЦЕНАРИО? Србији прете ЕКСТРЕМНИ температурни удари!
У овим компликованим временима почиње прича о убиству Српске мајке, за коју сте вероватно небројено пута чули.
Хаџи-Мустафа наимне, међу Београђанима остао је упамћен по добром односу са српском рајом због чега је прозван "српска мајка".
Међутим, сви су се питали зашто је везир желео благонаклоност српског народа?
Лукави Хаџи-Мустафа је знао колико је српска војска била способна да извршава и најтеже задатке, а у то се уверио више пута, те је знао да могу учествовати у борби са јањичарима. С обзиром на то, да су јањичари протерани након реформе турске војске коју је спровео султан Селим III након Свиштовског мира 1791. су очајнички су желеле да врате своју моћ, Шиник-оглу им је био главна препрека на том путу.
У нади да ће се обрачунати са јањичарима, Хаџи Мустафа је хтео да што пре придобије Србе и понудио им какво такво, самоуправљање. Једна од бенефиција је била та да ће Срби имати војску која ће, у савезу са цариградским Турцима, водити борбе протв мрских јањичара. Његова политика је непланирано довела до бруталнијих напада од стране јаничара. Иако су Срби чували границе Београдског пашалука Турци су се осилили и убили оберкнеза Станка Арамбашића, човека који је предводио српске добровољце. Он је по налогу Порте и Осман-паше, на превару, убијен 21. септембра 1798. у Смедереву.
Од тог момента Београд више није био исти.
Пазван-оглу се измирио са Цариградом и Хаџи-Мустафа је морао да га, заједно са прогнаним јањичарима, прими у пашалук и сам Београд. Шта више, морао је да њима замени своју дотадашњу војску. Ово је изазвало прву побуну коју је Кара-Исмаил јањичар-ага угушио и тако постао стварни господар Београда.
Хаџи-Мустафа је рачунао да Методије, као Грк, није на својој страни имао љубав Срба и да ће случај проћи без проблема. Грешку у прорачуну Хаџи-Мустафа је направио заборављајући на то да су Срби били у редовима Пазван-оглуових и Грчких противника само због ситуације која је владала у Тимочкој Крајини, а да су Срби и Грци вековни, вером везани пријатељи.
Убрзо двојац Мула-Јусуф и Хусеин барјактар заједно са савезницима подижу буну против београдског паше, али их је београдски вођа стрпао у затвор код Небојшине куле. Како би спасли Мулу-Јусуфа и Хусеина, јањичари су послали писмо Хаџи-Мустафи у ком је писало да напуштају Пазван-оглуа и стављају се у пашину службу, молећи за животе ухапшених.
Мека срца, паша их убрзо помилује, објави измирење и изађе ван градских зидина града како би присуствовао великим свечаностима које су организоване овим поводом. Јаничари су ипак снажно ударили на Пашу, а борба је трајала дању и ноћу недељу дана. Само у ноћи између 16. и 17. августа погинуло је 30 јањичара, међу којима и Хусеин барјактар.
Јањичари су схватили да без обзира на све напоре, неће успети да продру у горњи град, па су лукави поступили. Две ноћи су прокопавали пролаз прикривајући своју активност нападом са супротне стране како би 300 јањичара прошло кроз лагум непримећено.
