"КО МИСЛИ ДА ЈЕ КОРОНА САМО ПРЕХЛАДА НЕКА ДОЂЕ ДА ЧУЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ КАКО ДИШУ" Докторка из КЦВ послала снажну поруку
Почетак марта свима нам је променио животе, а медицинске раднике ставио пред највеће изазове.
Улазимо полако у јесен, а потом и зиму када ћемо морати да искључимо грип као могући узрочник болести.
Вирус није нимало безопаснији, нити је клиничка слика блажа, каже Проф. др Весна Туркулов, начелница Инфективне клинике Клиничког центра Војводине.
Шта су све у овој здравственој установи прошли у минулих шест месеци борбе са Covidom 19, каже Проф. Туркулов, говори и чињеница да је тренутно на снази девета верзија терапијског протокола и није искључено да ће се и она у будућности мењати.
ШИРИЛИ ЗАРАЗУ, НА БОГА НИСУ МИСЛИЛИ: Полиција упала на Купусијаду у Мрчајевцима, пљуштале казне на све стране
Најцрња предвиђања доктора Тиодоровића до сада: Следи пораст броја заражених и то врло брзо
СТОТИНЕ ЉУДИ БЕЗ МАСКИ И ДИСТАНЦЕ: Због зараде на Купусијади у Мрчајевцима направили легло заразе
Данас јој се то време почетка пандемије чини далеко. Појава инфенције у Кини, избијање епидемије у Италији, брига и интензивније припреме за долазак вируса у нашу земљу.
Као неко ко је учествовао у раду републичких стручних комисија, каже да су тада покушали да прикупе најновија сазнања о овој инфекцији као и искуства из земаља где се већ јавила.
- Направљено је стручно методолошко упутство о коришћењу личне заштитне опреме, направљен је план поступања у случају појаве оболелих и начињен терапијски протокол. Знања су у почетку заиста била врло оскудна, али су се с временом повећавала, а однос према овом вирусу мењао. Такође, читав здравствени систем земље био је реорганизован, а све је било подређено овој болести. Терапијски протокол који је био израђен мултидисциплинарно и кога смо се придржавали у читавој земљи морали смо, такође, више пута да модификујемо, у складу са пристизањем нових знања и искустава - каже Туркулов, која је и редовни професор и шеф катедре за инфективне болести Медицинског факултета у Новом Саду.
- Гледајући из ове перспективе, након само пола године трајања епидемије, март изгледа веома далеко. У првом налету ове епидемије ми у Војводини смо релативно добро прошли, са прилично малим бројем оболелих у односу на остали део земље. Други налет, који је почео крајем јуна, донео је многоструко већи број оболелих, али и много нових сазнања и личних искустава - наводи она.
Она каже да је за време пандемије било много утисака, поготово велики број оболелих, потпуна реорганизација рада, какву до сада никада нису имали, чак ни за време епидемија грипа, морбила, грознице Западног Нила и других.
- Било је пуно пријатеља, познаника, колега, чланова породица који су оболели. Многи од њих били су са тежом формом болести, што свакако није лако, посебно када некога и лично познајете. Истовремено, дошло је до бољег упознавања колега других специјалности и успостављање нове сарадње кроз заједнички рад - наводи Туркулов.
- Клиника за инфективне болести КЦВ била је и остала стожер у овој епидемији. Први оболели пацијент у Србији и сви најтеже оболели у Војводини лечени су на нашој клиници. Током времена, поједине друге клинике укључивале су се у лечење ових болесника, али и излазиле из система, али наша клиника била је и остала једина која је све време лечила ове пацијенте без дана паузе. У овом тренутку, такође, када је знатно смањен број болесника, сви оболели од ковид инфекције налазе се на нашој клиници. Амбуланта клинике ради непрекидно и сви пацијенти се прегледају и примају кроз амбуланту наше клинике. До сада је преко 1.500 болесника било болнички лечено, а преко 3.000 амбулантно. Сви до једног запосленог били су укључени у лечење ових болесника, није било годишњих одмора, нити слободних дана. Како лекари, тако и медицинске сестре и помоћно особље показали су велики професионализам, ентузијазам и храброст и ја сам им као управник клинике на томе веома захвална и на њих сам поносна - објашњава докторка.
Она наводи да је наш здравствени систем добро одговорио на пандемију.
- Covid 19 инфекција је почела у зиму, када је још увек трајала епидемија грипа, тако да у почетку епидемије није било лако разлучити да ли се ради о корони или грипу. Улазимо полако у јесен, а потом и зиму када ћемо имати сличан проблем и када ћемо морати да искључимо грип као могући узрочник болести. Вирус није нимало безопаснији, нити је клиничка слика блажа. Ја се искрено надам да смо сада стекли неки задовољавајући колективни имунитет, с обзиром на то да је велики број људи био оболео и да су људи циркулисали, што није био случај у првом налету, када је било много мање оболелих и када су сви били изоловани због ванредног стања - објашњава докторка.
Такође, она појашњава да је највећа заблуда међу грађанима то да су корона и обична прехлада исти.
- Највећа заблуда грађана у вези с вирусом корона је да се ради о обичној прехлади која се лако лечи, чак да је болест измишљотина, маркетиншки трик или производ 5Г мреже. Ја бих волела да су сви они који тако мисле макар на сат времена сели на једну од клупа испред клинике и посматрали те многобројне пацијенте који пристижу, тешко дишу, износе их из кола хитне помоћи са боцама кисеоника, да су видели бројне здравствене раднике који даноноћно у скафандерима и пуној опреми по највећој врућини бдију над пацијентима. Готово сам сигурна да би променили мишљење - каже докторка.
Саживећемо се с короном
- Мислим да ћемо се короне тешко решити, али ћемо се саживети с њом и она ће временом бити као и друге заразне болести. Што се вакцине тиче, видећемо какав ће учинак бити с обзиром на то да нисмо сигурни оставља ли ова болест имунитет и каквог је он квалитета и трајања. Али засигурно је да ће свет бити другачији, свест људи другачија и надам се да ћемо сви из ове велике несреће извући неке поуке - објашњава докторка.
