КО НЕ ДОЂЕ НА СКРИНИНГ ПЛАЋА 35 ОДСТО ЛЕЧЕЊА Нови закон очекује се УСКОРО, ево шта све треба да знате
Предлог Закона о здравственом осигурању који је подигао велику прашину у јавности, јер у неким случајевима предвиђа да грађани сами плаћају 35 одсто од цене лечења, биће усвојен овог месеца, а најкасније у марту.
Тај предлог Закона, који је стигао у Скупштину 9. јануара, највише пажње извазвао је због одредбе којом се предвиђа да пацијенти плаћају 35 одсто свог лечења, уколико се не одазову на скрининг прегледе и не оправдају своју спреченост, а у међувремену добију ту болест.
Тренутно се у Србији раде три скрининга - на рак грлића материце, на три године, рак дебелог црева, на две и рак дојке, на две године.
ОД ГРИПА УМРЛО ШЕСТ ОСОБА! Апел грађанима у Србији: С овим симптомима, ХИТНО КОД ЛЕКАРА!
Све је то, с разлогом, престравило грађане, јер је много тога остало недоречено - од тога како ће бити позивани, јер већина током највећег дела дана није код куће, шта ако све те позиве пропусте, како ће да докажу оправдану одсутност...
У најкраћем, нема разлога за бригу, уверавају надлежни јер је сврха тих одредби у предлогу Закона искључиво постизање свести грађана о важности раног утврђивања свих тих болести, када оне могу да буду успешно лечене и излечене.
Др Љубица Мрдаковић Тодоровић, народна посланица и чланица Одбора за здравље у Скупштини Србије, каже да очекује током овог месеца да се на некој од седница Скупштине тај прелог Закона нађе на дневном реду, усвоји се и почне његова примена.
Хиљаде евра лечење
- Тачно је да је у предлогу Закона одредба која каже да ако се пацијент више пута не одазове на обавезне скриниг програме, а притом не оправда своје изостанке, а деси му се да до следећег циклуса позивања на скриниг оболи од болести за коју је позиван, онда ће да сноси трошкове лечења и то у износу од 35 процената - каже Мрдаковић Тодоровић.
Лечење рака, иначе, напомињу лекари, изузетно је скупо. Цене цитостатика мере се у хиљадама евра, операције су и зрачења су, такође, веома скупе. Зато се ова новина и уводи, јер је за буџет земље свакако јефтинија превенција, а грађанима чува здравље и живот.
- Ових "35 одсто", које су грађани перципирали као казну, далеко су од тога. Имају за циљ да људи управо схвате значај превентиве, да је боље спречити, него лечити. Тим програмима болести могу да се открију у најранијој фази, када не дају симптоме и када је шанса за њихово излечење највећа. Нови предлог Закона има 277 чланова и наравно да је превиђено да се понеке ствари детаљније разложе подзаконским актима - објашњава др Љубица Мрдаковић Тодоровић.
Не зна се још како ће се грађани позивати
На питање да ли је у предлогу закона предвиђен начин позивања грађана на скрининге, она каже да није, али да претпоставља да ће то бити прецизирано подзаконским актима.
- На пример, ја сам гинеколог и радим у највећој гинеколошкој служби на Балкану - у Дому здравља у Нишу. Радимо скриниг на рак грлића материце. Имамо базу података из здравствених картона пацијенткиња. Ми смо их досад позивали шаљући им писма или телефоном, а била је укључена и патронажна служба, која када оде на терен, обавести пацијента када би требало да дође на преглед. Претпостављам да ће се масовни скринизи уредити на сличан начин. Наравно да ће се термини скрининга усклађивати с обавезама пацијента. Уколико не може ујутру, онда поподне - наводи Мрдаковић Тодоровић.
Проглашена ЕПИДЕМИЈА ГРИПА у ОВОМ СРПСКОМ ГРАДУ: Деца ПРВА НА УДАРУ ВИРУСА!
Могуће позивање уз неки од рачуна
И у Министарству здравља кажу да "35 одсто" не представља никакву казну за грађане већ подизање свести о важности раног откривања болести.
И они се надају да ће предлог Закона бити усвојен на наредним заседањима Скупштине.
- Што се тиче начина позивања грађана на скрининге ближе ће се утврдити подазконским актима, а већ постоји канцеларија за скрининге Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и само ће се редефинисати начин позивања грађана. Да ли ће то бити решено као у Хрватској да позиви стижу уз неки рачун на кућну адресу или некако другачије већ ћемо то да решимо. Људи који нису у могућности да дођу тог дана на скрининг, у договору с њима, утврдиће се одговарајући термин - навели су надлежни.
Жене некад ни по 15 година не дођу на преглед
Колико је лош однос наших људи према сопственом здрављу, показују примери из праксе.
- Већина жена, када заврши свој репродуктивни период не дође код гинеколога по 10 или 15 година. Када их питамо због чега, оне кажу да нису имале тегобе или да се плаше шта ћемо им рећи после прегледа - описује др Љубица Мрдаковић Тодоровић, додајући да из своје праксе зна да постоји тек мања група жена која редовно долази на прегледе.
Следеће године, према најавама Министарства здравља, радиће се још три скрининга - на кардиоваскуларне болести, дијабетес и депресију.
Црна статистика
Годишње око 600 жена у Србији умре због карцинома грлића материце, а статистика показује да сваког дана четири жене оболе од ове опаке болести, што је око 1.500 пацијенткиња годишње.
После рака дојке, рак грлића материце је други најчешћи облик рака код жена, а у свету годишње оболи око 500.000 жена.
У Србији годишње 4.600 жена оболи од рака дојке, док 1.600 њих изгуби битку за живот, а наша земља према броју умрлих заузима друго место у Европи.
Подаци говоре да више од 90 одсто жена оболелих од ове болести може се излечити откривањем рака дојке у раној фази, јер се тако ствара могућност за његово ефикасно лечење.
Када је у питању рак дебелог црева, у Србији око 2.600 људи годишње умре, а да за исти период око 4.200 људи оболи од ове врсте рака. Потпуно излечење од рака дебелог црева могуће је у више од 70 одсто случајева уколико се ова болест открије у стадијуму доброћудног полипа или у стадијуму локализоване болести, због чега је рано откривање кључна ставка у борби против ове болести.
Укупно, у Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи.