ПОСЛЕ КИШЕ СУНЦЕ ДОЂЕ, АЛИ И ИНВАЗИЈА КОМАРАЦА: Стижу нам и они заражени вирусом Западног Нила - какве мере чекају грађане?
Како је раније изјавила Виолета Ракић, епидемиолог Института "Батут", најчешће се обољења од овог вируса региструју у другој половини јула и у августу.
Киша која је падала претходна четири дана, а чији се престанак очекује данас, створила је идеалне услове за продукцију комараца, међу којима има оних који су заражени грозницом Западни Нил, а коју убодом могу да пренесу и на људе. Присуство овог вируса код комараца је потврђено почетком јула у Београду, а како је речено у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" у Србији још није потврђена ова грозница код људи.
ПОСЛЕДИЦЕ КОРОНЕ РАЗАРАЈУ И МЛАДЕ: И они са по 20 година, потпуно здрави, имају проблема са СРЦЕМ - обратите пажњу на симптоме
ГРЕШКЕ КОЈЕ МОГУ БИТИ КОБНЕ ТОКОМ ОЛУЈЕ: Ево како се заштитити од удара грома, треба да урадимо две ствари
"СКУП СПОРТ" КОЈИ МОЖЕ ДА КОШТА И ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА ДИНАРА: Разјашњено како закон регулише питању бежања с лица места након несреће
- У Србији, у овој сезони до 19. јула 2021. године, није потврђен вирус грознице Западног Нила у хуманој популацији - кажу у Институту Батут" и додају да то није случај у земљама Европске уније:
- На основу недељног Извештаја ЕЦДЦ-а током текуће сезоне преноса, до 15. јула 2021. године у земљама Европске уније, регистрован је један случај инфекције изазван овим вирусом у хуманој популацији. Случај је пријављен у Провинцији Ла Специја, у Италији, и то је први пут да је та Провинција пријавила оболеле у хуманој популацији.
Поред тога, до 15. јула 2021. године, како наводе у Институту "Батут", није потврђена грозница Западног Нила у хуманој популацији у земљама ван Европске уније.
Како је раније изјавила Виолета Ракић, епидемиолог Института "Батут", најчешће се обољења од овог вируса региструју у другој половини јула и у августу.
Уједно, тада се очекује и повећана бројност комараца, а поготово сада после кише. Дарио Аћимовић, менаџер за односе са медијима у војвођанском предузећу "Циклонизација" каже да је то створило идеалне услове за развој ових крвопија.
- Већ на улазу у Србију имамо пораст водостаја Дунава и ми очекујемо у наредним данима његов пораст овде у Војводини, и неминовно је да ће тај пораст водостаја формирати нова изворишта комараца. Створиће веома иделане услове за нову продукцију комараца, посебно што се најављује период топлог времена након овог кишног - каже Аћимовић.
Додаје да се они већ спремају за прве прве биолошке третмане:
- Чим се активирају та изворишта, радиће се прво билошки третмани са воде, земље и из хликоптера. Оно што не буде могло да се редукује биолошким ларвицидним третманим, редуковаће се треманима против одраслих комараца.
На питање како и колико су високе температуре у претходном периоду утицале на то да се бројност ових инсеката смањи, каже да све зависи од тога колико трају високе температуре, као и од тога где су комарци.
- Да ли су урбаним деловима, где немају где да се сакрију или су у руралним, где имају природна склоништа у која се могу завући - у шуми, шипражју где су температуре знатно ниже него у граду - објашњава Ажимовић.
Највише оболи у августу
За разлику од Београда, у Војводини још нису откривени заражени комарци у јунским узорцима, али их очекују у јулским.
- Ипак, јун није био толик топао да би се вирус развио у комарцу и постао вирулентан. За очекивати је да га у јулским детектујемо. Он је ту, у птицама које су на нашем поднебљу, а комарци су само вектори који га преносе на човека - рекао је Аћимовић.
Сви они комарци који нас боду и досађују су женке. Мужјаци кратко живе и хране се само нектаром и шећерним соковима са биљака или сувих плодова, тако да њих уопште и не виђамо. То значи да женка прилази нашем телу, а да се мужјаци уопште не мотају око нас. То, дакле, значи да нам вирус преноси женка.
Иначе, Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора - комараца. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца.
Ова грозница присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.
- Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја болелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније (ЕУ) и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних/потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом. Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистровано је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија и Шпанија - наводи се на сајту "Батута".
У Србији од 2012. године
Инфекција овим вирусом званично први пут регистрована је у хуманој популацији у Србији крајем јула 2012. године.
- У периоду од 2012. до 2020. године у Србији је регистровано укупно 1016 случајева оболевања, с тим да их у 2020. години није било. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода, који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила - наводе у "Батуту".
Главни преносилац овог вирусног обољења је кулекс пипиенс (Culex пипиенс), врста комарца која је одомаћена и код нас.
- Већина особа (80 одсто) инфицирана овим вирусом нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа, а њих је мање од 1 процента, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију - објашњавају у "Батуту".
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремор и конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Мере личне заштите сманују ризик од оболевања:
- Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору.
- Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
- Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
- Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
- Редукција броја комараца у затвореном простору.
- По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
- Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
- Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја.
- Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки.
- Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
- У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
- У случају појаве било каквих симптома, који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
