КОРОНА ВИРУС 13 ПУТА СМРТОНОСНИЈИ ОД ГРИПА: Најновија истраживања довела до забрињавајућих сазнања
Према најновијим сазнањима научника, вирус КОВИД-19 код појединих пацијената може значајно да оштети рад бубрега, јетре, срца и мозга и то на дуже стазе.
Научници у свету дошли су до нових сазнања о вирусу КОВИД-19, који хара планетом. Само у последњих неколико дана појавила су се четири истраживања у којима су изнете шокантне и прилично забрињавајуће информације о корона вирусу.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/10/11/94040600_10221606257614635_2520925062907822080_o.jpg?itok=ReQFERfR)
У СЛУЧАЈУ "ЕКСПЛОЗИЈЕ" КОРОНЕ СРБИЈИ ПРЕТЕ ЕКСТРЕМНЕ МЕРЕ? Један град посебно на удару!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/07/27/116268489_317390205967151_4262831282758733139_n.jpg?itok=Ifj-D6a4)
СРБИ СЛОБОДНО У ЈОШ ЈЕДНУ ЗЕМЉУ: Држава региона укинула ПЦР тест за наше грађане
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/08/01/116819227_333017914746052_6016846019367329806_n.jpg?itok=joGr1745)
"КАКО ОНДА СПРЕЧИТИ НОВИ ТАЛАС КОРОНЕ?" Нови статус доктора Кона изазвао буру на друштвеним мрежама
Тако смо први пут сазнали колико је корона смртоноснија од грипа, бар за најстарију популацију, али је изнет и фрапантан податак да код девет од десет излечених пацијената остају последице на дуже стазе.
1. За најстарије корона је најтежа болест
Амерички центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) објавио је збирне податке о смртности оболелих од корона вируса у односу на пацијенте који добију грип. Према информацијама које је, између осталих, пренео и објавио на сајту Институт за јавно здравље Црне Горе, смртност код најстаријих грађана оболелих од КОВИД-19 јесте чак 13 пута већа у односу на сезонски грип.
У осталим старосним категоријама разлика је мање изражена, посебно у популацији млађој од 30 година. У тој старосној групи ни од короне се малтене не умире, мада амерички и сви остали стручњаци упозоравају да је дејство короне на организам крајње индивидуално.
2. Код 91% излечених остају последице на дуже стазе
Према најновијим сазнањима научника, вирус КОВИД-19 код појединих пацијената може значајно да оштети рад бубрега, јетре, срца и мозга и то на дуже стазе. То се помињало и раније, али недавно истраживање је показало да чак 91 одсто пацијената који су се опоравили има бар једну дуготрајну компликацију ове болести. Нова открића резултат су истраживања спроведеног на 965 пацијената који су се опоравили од КОВИД-19 у Јужној Кореји. Умор је најчешћи симптом, забележен је код 26 одсто пацијената, а потешкоће с концентрацијом забележене су међу 25 одсто пацијената. Многи пацијенти рекли су да имају и психолошке проблеме и дуготрајни губитак чула укуса и мириса, код појединих је ова последица била присутна и неколико месеци након завршетка болничког лечења.
Поједини стручњаци верују да болест може да изазове синдром хроничног умора познат као мијалгијски енцефаломијелитис.
3. Чак 86% људи нема никакве главне симптоме
Такозвани људи који спадају у тихе преносиоце корона вируса могли би бити чешћи него што се раније мислило, а студија у Великој Британији открила је да је више од две трећине људи који су имали позитивне тестове на вирус било асимптоматски на дан када су радили тест. Истраживачи универзитетског колеџа у Лондону проучавали су податке прикупљене од британског завода за националну статистику, који су истраживали људе без обзира на то да ли имају симптоме или не.
У студији је учествовала 36.061 особа тестирана на коронавирус између 26. априла и 27. јуна 2020. Студија је открила да 86,1 одсто оних који су били позитивни на коронавирус није пријавило на дан када су радили тест ниједан од три основна симптома повезана са вирусом - кашаљ, грозницу и губитак укуса и мириса. Од 115 људи који су добили позитиван резултат на корона вирус, само 16 је пријавило главне симптоме које повезујемо с вирусом.
4. КОВИД напада организам на три фронта
Српска научница Исидора Станковић, докторанд биомедицинских наука, која ради и усавршава се у САД, објавила је налазе важног научног рада који објашњава на који начин вирус КОВИД-19 напада наш организам. Из тих налаза, како Станковићева наводи, произилази неколико важних закључака, али два су преломна - први јесте да ће бити изузетно тешко направити антивиралне лекове за КОВИД, а други да сам вирус није могао бити направљен у лабораторији.
- Ово је потпуно фасцинантно откриће. Нисам скоро видела паметнији вирус - навела је на Фејсбук профилу Исидора Станковић, која је тренутно део тима њујоршке установе "Weill Cornell Медицине".
Како је навела, реч је о најзначајнијем раду који објашњава како КОВИД-19 ефективно инфицира цовека. Рад у изворном облику може се прочитати у магазину Cell.
- Оно што је поменути рад открио говори о томе да КОВИД није непријатељ који користи једноставну стратегију. Док остали вируси имају један начин на који таргетирају стварање протеина, КОВИД има три начина да истовремено уништи наше протеине. Прогнозе за прављење лекова управо из тог разлога нису нимало оптимистичне - закључује научница родом из Ниша.