ДЕКА ХЕРОЈ! БОГОСЛАВ (91) ЛАВОВСКИ ПОБЕДИО КОРОНУ "Млађи људи су умирали, мислио сам да се нећу вратити из болнице жив"
Вељковић се после десет дана скоро потпуно опоравио па је отпуштен на кућно лечење где о њему бригу води ћерка
Богосав Вељковић из села Суботинац код Алексинца до своје 91. године није знао како изгледа болничка соба. А онда је средином априла осетио да му је мотика, коју није испуштао из руке, постала претешка. Затим је изгубио апетит и добио температуру.
"РЕЗЕРВЕ НА МИНИМУМУ, НЕДОСТАЈУ НАМ СВЕ КРВНЕ ГРУПЕ" Докторка Милица апеловала - дајте крв
СРПСКО СЕЛО РАЗВИЛО БИЗНИС КОЈИ ЦВЕТА: Ове птице су благо - саме брину о себи, а пола чаше масти се прода за 500 дин
НОВЕ МЕРЕ СТУПИЛЕ НА СНАГУ! Од данас можете у кафане, али без музике и кафиће у затвореном простору
Овај витални дека тврдио је да му није ништа, да ће све проћи само од себе, али његова ћерка Светлана га је одмах одвела код лекара у Алексинац одакле је упућен у крушевачку ковид болницу.
Тамо је провео 10 дана и успео да се избори са болешћу која је најопаснија баш за људе одмакле животне доби.
Богосав признаје да је током читавог радног века боловање узео тек неколико пута и то да би завршио неке приватне послове, те да је био здрав као дрен.
- Одједанпут нисам могао да ходам, нисам способан ни за шта, а све сам спремио да засадим башту. Ћерка ме је одмах одвела у Алексинац, ту су ми казали да морам у болницу. Било ми је много тешко, четири дана сам носио маску за кисеоник, нисам могао добро да дишем. Нисам се плашио, лепо сам поживео, било је дана када сам мислио да се нећу жив вратити кући, око мене су умирали и млађи људи. Сетре су ме питале колико имам година, кад сам им рекао да ми је деведест прва, казале су: "Леле". Био сам најстарији у болници - описује старац своју борбу са короном.
Богосав се после 10 дана скоро потпуно опоравио, па је отпуштен на кућно лечење где о њему бригу води ћерка.
- Док се нисам разболео, лепо сам ходао, а сад не могу без штапа. Али надам се да ћу га ускоро одбацити. Мало сам се полечио, и сад сам опет добро. Чека ме моја башта, сваки дан је гледам и планирам шта ћу да урадим чим се дохватим мотике - каже храбри декица.
Његова ћерка Светлана Живковић није сигурна како је Богосав добио корону с обзиром на то да након женине смрти живи сам.
- Могуће је да га је заразио неко од комшија а можда сам и ја. Живим у Нишу али га стално обилазим, и ја сам имала корону. Срећа је да имамо пуно рођака овде у селу, брата, снаху, братанца, сестричину. Сви су нам прискочили у помоћ, тату је дочекала засађена башта кад се вратио из болнице - прича Светлана.
Описујући очеву борбу са опаком заразом, истиче да је кључно то што га је одмах одвела лекару.
- Испрва је одбијао да прихвати да је болестан, али је лекаре беспоговорно слушао. Сви су били љубазни, почев од докторице Маје која га је прва примила, па доктора Бобана Гавриловића који га је упутио у Крушевац. Стање му се убрзано погоршавало па је одмах пристао да иде у болницу. Страховала сам за његов живот, без обзира на године, увек вам је тешко кад изгубите родитеља. Много сам срећна што је преживео. Откако се вратио, некако се променио, постао је веома емотиван, ваљда је схватио колико је близу био крају, па сад још више цени живот. Али мој тата је велики борац, много сам поносна што је све то тако храбро издржао у ово време када млади губе ту страшну битку - закључује Светлана.
Др Владан Цветановић директор Ковид болнице у Крушевцу потврђује да је Богосав био један од најстаријих пацијената.
- Имали смо и старије од њега, сећам се пацијента који је био 1928. годиште, али је он свакако један од најстаријих. Добро је одреаговао на терапију и драго нам је што се опоравио. На време се јавио лекару када болест још није узела маха и то је било кључно за његово лечење - рекао је Цветановић.
