МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ - ЛАВИЦЕ КОЈЕ СЕ БОРЕ ЗА НАШЕ НАЈМЛАЂЕ "Маску нисам скинула већ годину дана ни на минут"
Хероји нашег времена!
Радити са болесном децом је стресно, напето, емотивно... Поготово када на све то имате и опаку епидемију коронавируса и отежане услове за рад. Уместо униформе носите шушкаве мантиле, визире, маске, рукавице. Плашите се да се не заразите, стрепите да вирус не уђе у болницу. Тешко је, неприродно, а опет се "мушки" борите, јер требате најмлађим пацијентима.
ПАЗИТЕ СЕ, ВРЕМЕ ЈЕ ИЗУЗЕТНО ОПАСНО! Наранџасти метеоаларм упаљен за готово целу Србију
НЕ ЗНА СЕ ДА ЛИ ЈЕ ГОРЕ ШТО КРАДУ ИЛИ ГДЕ КРИЈУ СТВАРИ: Новосађанин склонио тротинет и дечји ауто на кров зграде (ФОТО)
СВЕ СЕ ГЛАСНИЈЕ ПРИЧА О ВАКЦИНАЦИЈИ ДЕЦЕ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА: Др Гњатовић дала одговоре на сва горућа питања
Овако прича медицинска сестра Универзитетске дечије клинике "Тиршова" Славица Цвјетићанин.
Она ради на одељењу ортопедије и свој радни стаж провела је збрињавајући децу рођену са аномалијама, опасним преломима, децу оболелу од малигнитета који су у последње време све учесталији. Али, у условима епидемије коронавируса, како каже, није радила никада.
- Радимо са смањеним капацитетом. Имамо много више посла. Свако дете које уђе у установу се тестира. Обазриви смо да вирус не уђе у болницу, да препознамо симптоме короне, асимптоматске пацијенте. У почетку је било посебно тешко. Суочавате се са непознатом болешћу. Ношење опреме. Цело лето у њој смо провели. Маску већ годину дана скинула нисам. Ни минут. Само када једемо и пијемо. И то свако за себе, јер не смемо седити у групама. Тешко је. Али ми се мушки боримо - поносна је Славица.
Овој хероини ипак и дан данас је најтеже када деца пате и када родитељи сазнају да им је дете тешко болесно!
- То су деца. Углавном су преплашена и сам боравак у болници није пријатан. Ни после толико година није вам лако када их видите у боловима, када се буде из анестезије, када се боје, плачу... Ми све то проживљамо са њима. Баш емотивно. Али се трудимо да им олакшамо све. С друге стране су ситуације када родитељи сазнају да им је дете тешко болесно. Тада много не причамо. Само их погледамо. Са разумевањем. Јер тада погледи говоре више од хиљаду речи - прича ова медицинска сестра и напомиње да њихова установа збрињава малишане из целе Србије!
На питање са којим ортопедским повредама деца најчешће долазе, она одговара:
- То су углавном преломи руку и ногу или повреде у саобраћајним несрећама. Али, веровали или не, посла имамо највише сада када је лепо време. Тада су деца жељна игре, пуни су паркови, па су то најчешће повреде настале услед пада са тобогана, клацкалице, љуљашке. Зато апелујем на родитеље да поведу рачуна, јер такви преломи могу бити фатални!
Најтеже је када изгубите бебин живот
Са истом емоцијом о свом послу и после 18 година прича и њена колегиница Сања Зоричић која ради на одељењу неонатологије где се лече тек рођене бебе. Поред лечења, они бебе купају, хране, пресвлаче...
- Све више се рађа болесне деце, имамо доста непраћених трудноћа. Код нас леже и и бебе које су оперисане, бебе са урођеним манама, са аномалијама. Нажалост, имамо и случајеве када не можемо да добијемо битку за живот малишана. Емоције и посао не умемо да одвојимо. Све то утиче на нас. Честе су и ситуације када посао носимо кући. Али, уједно смо и најсрећнији и најпоноснији када бебе потпуно излечене испратимо кући у наручију родитеља - искрена је Сања.
