Стручњаци дошли до нових сазнања: Ко су људи отпорни на ковид и да ли је њихов ДНК кључ за лечење ове болести
Доктор Душан Кецкаревић је у Београдској хроници рекао да, иако још нема довољно информација о урођеној резистенцији на вирус
У току су студије широм света у којима се анализирају људи који су природно отпорни на вирус Сарс-Ков2, који проузрокује ковид-19. У њиховим генима могао би да буде кључ за лечење те болести, наводи за РТС Душан Кецкаревић, молекуларни биолог и форензички генетичар.
НА КОГА СЕ ОДНОСИ НАЈНОВИЈА ПРЕПОРУКА ЗА БУСТЕР ДОЗУ: Ево ко треба да прими вакцину после четири месеца
РОДИТЕЉИ, ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ВАС И ВАШЕ МАЛИШАНЕ: Дете из вртића шаљу у карантин 14 дана - да ли то може да скрати негативни тест?
ДЕЛТА СОЈ РАЗАРА ТЕЛО: У ковид болници у Батајници све чешће ампутације, млади остају без руку и ногу
Доктор Душан Кецкаревић је у Београдској хроници рекао да, иако још нема довољно информација о урођеној резистенцији на вирус, постоје случајеви широм света, па и код нас, да се понекад заразе сви чланови породице, осим једног.
- Они поседују неки природни имунитет, а он мора да лежи негде у генетском материјалу. Ако ви анализирате генетски материјал групе таквих људи и поредите са групом људи који оболевају, онда ви можете да дођете до разлике у њиховим геномима, односно у наследном материјалу и да на крају дате одговор - можда тај протеин, та секвенца, та варијанта тог протеина штити људе од оболевања ковида - наводи Кецкаревић.
Објашњава да та истраживања нису лака за извести, али су, како каже, могућа и на више нивоа су у току.
Упитан у ком правцу иде епидемија одговара да су његове процене да он неће нестати, да ће наставити да егзистира али да ће можда доћи до оне варијанте која неће бити смртоносна.
- Ја бих рекао да је у току нека кохабитација вируса из људске популације, а вирус се мења, ми издржавамо напад. Он ће наставити да егзистира, можда ће доћи до оне варијанте која неће бити смртоносна него ће коегзистирати са нама у виду грипа, и мислим да вероватно неће бити краја присуства тог вируса, али у неком тренутку постаће небитно да ли се он појављује или не, или ће једноставно прећи у неку инфекцију која изискује мање пажње. То су моја очекивања - наводи Кецкаревић.
И друга варијанта је, каже гост Београдске хронике, да се изнедри нека вакцина која ће се применити широко у читавом свету у истом тренутку и једноставно довести до заустављања преноса вируса.
Упитан о улози ДНК у доба короне, наводи да се захваљујући тој анализи сазнало како се вирус мењао и које су варијанте биле присутне - од алфа преко британског соја до садашњег делта соја.
- И знаћемо убудуће на дневном, недељном и месечном нивоу које варијанте су присутне у популацији. То има значаја, ајде да гледамо у далеку будућност, ако се буду производиле вакцине које могу да реагују промтно, не да примењујемо вакцину која је добра за онај сој који је прошао него за онај сој који нам долази - наводи Кецкаревић.
Поручује да је примио вакцину против ковида 19 и да ће за неколико дана да прими бустер дозу.
Како ДНК анализа доведе до разоткривања злочина
Упитан о случају Ђокић и о томе колико ДНК помаже у разоткривању злочина, наводи да је ДНК анализа кључ за многе енигме.
- ДНК анализе дају асоцијацију између особа и предмета, тако да оно што се чита из медија, односно из новина, је да су тамо неке кесе, тамо неке паре можда асоциране са трагично настрадалом породицом. Ако ви асоцирате са једне стране особе и са друге стране предмете који су удаљени, на неки начин дајете потврду одређеним хипотезама, одређеним оптужним предлозима, потврђујете нека размишљања о ономе шта се десило - објашњава Кецкаревић.
На питање како нас ДНК доведе до кривца одговара: "Ви у суштини увек морате на неки начин да упоредите неспорни узорак за који знате од кога сте га узели, значи има име и презиме и траг који сте нашли негде - на оружју, на кеси на дасци, на трави... Кад се та два трага поклопе, када се поклопе нумеричке вредности које су јединствене, ми знамо да сте то ви".
Наводи да је улога форензичког судског вештака у процесу откривања злочина да кажу - чији је ДНК материјал пронађен на неком предмету, односно на месту злочина.
- Дајемо одговор на питања чији је неки траг, које ћелије су ту остављене - крв, сперма, пљувачка или контактни трагови и да неки начин предочимо суду односно истражним органима и јавности како је тај траг настао - објашњава Кецкаревић.
Објашњава да је сваки траг, траг за себе и да се може пронаћи било где - грани, трави...
- Траг се може пронаћи и после горења материјала и после потапања у воду. Питање је само колико дубоко идете и колико ви ту сад можете пара да потрошите да бисте у ситна цревца анализирали неки материјал. Али у принципу, ви тражите и оно незамисливо и у суштини то и налазите - објашњава гост Београдске хронике.
