"ИМУНИТЕТ НИЈЕ МАТЕМАТИКА" Професор Стојановић открива зашто не можемо да поредимо број антитела и ефикасност вакцине
Клиничка фармакологија испитује деловање лекова на човека, и на неки начин је мост између базичне науке и клиничке праксе.
Посебно је значајна у овом периоду, када су научници успели да направе вакцине, а сада се говори и о могућем леку против короне. Фајзер је почео клиничка испитивања оралног антивиралног лека против коронавируса.
КРИЗНИ ШТАБ ДОНОСИ ОДЛУКУ: Хоће ли бити ПОПУШТАЊА мера? За сада само ЈЕДНА СТВАР је извесна!
ГРЧКА ОТВАРА ГРАНИЦЕ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Можемо отпутовати већ у мају уз само неколико услова
ПЕСНИЧЕЊЕ, МАКЉАЖА, РВАЊЕ! Два на два око паркинг места на Копаонику, севале песнице на све стране (ВИДЕО)
- То је антивирусни лек који спречава деобу вируса и може да помогне на почетку када се човек тек зарази. Још је рано говорити да ли ће тај лек бити примењиван јер је још у фази испитивања. Доста тога смо научили од тога како да користимо неке лекове попут костикостероида до употребе кисеоника - рекао је гостујући у Јутарњем програму професор клиничке фармакологије на Медицинском факултету у Београду Радан Стојановић.
Када је реч о пандемији коронавируса, професор Стојановић каже да се цео свет тренутно налази у пандемијском тунелу, а у даљини се види светло.
- Од нас зависи када ћемо изаћи из тог тунела. Вирус се мења и тешко је рећи како ће се процес одвијати. На првом месту морамо да се придржавамо адекватних мера и да се вакцинишемо - каже Стојановић.
Када је реч о процесу вакцинације, Србија стоји добро, каже професор.
- Сама чињеница да смо на челу Европе када је реч о броју вакцинисаних грађана говори да стојимо добро. Али људи морају да схвате да када приме вакцину то не значи да су потпуно заштићени од вируса. Наш имунитет не функционише 'на све или ништа' и не знамо како ће реаговати у сусрету с вирусом. Вакцине су показале високу ефикасност и све преко 50 одсто се сматра прихватљивим - објашњава Стојановић.
Професор Стојановић каже да грађани не треба да проверавају ниво антитела после вакцине јер, како каже, ефикасност вакцине и ниво антитела нису синоними.
- Целуларни имунитет се не мери, антитела имају заштитну улогу, али не знамо која је то количина која нас штити. Имунитет није математика и грађани не треба да иду од лабораторије до лабораторије. Брзина стварања антитела није резултат који указује на снагу нашег имунитета - истакао је Стојановић.
До колективног имунитета се стиже прокуживањем или вакцинацијом.
- Може путем заражавања, али то носи велики број оболелих па и умрлих. Други начин је вакцинација, а за то је потребна солидарност свих јер једино тако можемо да заштитимо и оне најрањивије а то су оне групе које не могу да се вакцинишу - болесни од карцинома у акутној фази, труднице и други - рекао је професор Стојановић.
Колико је времена потребно да се до тога дође тешко је рећи, али имамо пример Израела, који се, захваљујући брзој и масовној вакцинацији грађана, полако враћа нормалном животу.
- Морамо афирмисати вакцинацију, морамо бити јединствени у томе. Према сазнањима којима располажемо вакцина би требало да делује бар годину дана, али морамо у што краћем периоду вакцинисати што већи број људи - рекао је гостујући у Јутарњем програму професор клиничке фармакологије на Медицинском факултету у Београду Радан Стојановић.
