ВАКЦИНА ШТИТИ И КАД НЕМАТЕ АНТИТЕЛА: Велико истраживање српских стручњака - стигло детаљно објашњење како је то могуће
Прелиминарни резултати показали су да три испитиване вакцине: "синофарм", која је највише примењивана, "фајзер" и "спутњик В" (и неколико "астра зенека"), снажно доводе до повећања и стимулације ћелијског имунитета. Да би се добили дефинитивни научни подаци потребна су и даља испитивања и - огромна средства.
Све вакцине које се примењују у Србији стварају ћелијски имунитет на вирус корона, онај који не може да се измери само бројем антитела, али су у том имуном одговору велике варијације од човека до човека.
БРУКА И БАХАТО ПОНАШАЊЕ МЛАДИЋА ИЗ УЖИЦА: Уринирали по спомен-чесми старој 125 година! (ВИДЕО)
НАЈМЛАЂИ ПАЦИЈЕНТ У НИШУ ИМА САМО 10 ДАНА: Србија се лавовски бори против короне - на удару млади и невакцинисани
НИШТА СЕ НЕ МЕЊА НА ГРАНИЦАМА - ТЕРЕТНА ВОЗИЛА ЧЕКАЈУ И ДО ТРИ САТА: Стање на путевима и прелазима широм Србије
То је, анализама које се не раде рутински, егзактно доказала група стручњака из више научних и медицинских установа у нашој земљи. Они су, такође, утврдили да трећа, бустер доза вакцине значајно повећава број меморијских ћелија и активира их.
Иако су оваква истраживања на националном нивоу неопходна како бисмо знали како су људи у нашој популацији одговорили на вакцине, пројекат којим руководи професор др Владимир Јуришић са Медицинског факултета у Крагујевцу, спроводи се - волонтерски, без помоћи државе и фондова за истраживања.
- Од када је почела пандемија ковида 19, група ентузијаста које сам окупио активно се укључила у истраживања ефеката вакцине на ћелијски имунски систем, јер смо схватили да је то главни проблем у спречавању епидемије - објашњава професор Јуришић за "Новости".
- Од самог почетка вакцинације активно смо узимали узорке крви од здравствених радника.
Прелиминарни резултати показали су да три испитиване вакцине: "синофарм", која је највише примењивана, "фајзер" и "спутњик В" (и неколико "астра зенека"), снажно доводе до повећања и стимулације ћелијског имунитета. Да би се добили дефинитивни научни подаци потребна су и даља испитивања и - огромна средства.
- Реакције су веома сложене, и у целом свету се спроводе испитивања како бисмо добили поуздан одговор и податке на ћелијском нивоу, колико дуго вакцине заиста имају ефекта - каже проф. Јуришић. - Наши резултати показују да постоји велика индивидуална варијација између испитаника, и то је очекивано. Сада пратимо колико ће дуго да трају ефекти вакцина, као и ефекти меморијских ћелија код оних који су већ прележали инфекцију.
То заправо још нико није прецизно израчунао, а првобитне процене су биле да ће вакцине да штите минимум осам месеци и дуже. Пракса је у међувремену показала да се код неких поствакцинални имунитет губи и пре истека шест месеци од вакцинације.
- У таква истраживања су се укључиле многе лабораторије и многи научници у целом свету са огромним средствима - каже професор Јуришић.
- Она су енормно скупа. Ми користимо неколико комбинација реагенса, а сваки од њих кошта 1.000 евра за испитивање једног маркера. За добијање валидних података мора да се користи комбинација од пет-шест маркера да би се обележиле све популације које постоје у крви.
Професор Јуришић каже да се иста група ентузијаста, са најбазичнијим медицинским и здравственим установама у Србији, пријавила на конкурс Фонда за науку, али су тамо "одлучили" да испитивање имунског система није важно у Србији и нису им дали средста за истраживање. Професор Јуришић је личним везама успео да обезбеди минималну помоћ пријатеља из Русије и Француске за реагенсе са којима је започето испитивање имунитета у Крагујевцу.
Он објашњава да комплексну слику о имунском систему добијају на основу података о ћелијској функцији, и то о степену њихове активације, и то различитих популација ћелија у крви. Зна се да је постојање меморијских ћелија основ за примену вакцина, али сви патогени не покрећу јак и дуготрајан меморијски одговор. За неке болести такав одговор на вакцине је доживотан, а за неке вирусне инфекције је краткотрајан. Рутинским анализама, најчешће "спајк" протеина, добијају се само информације о антителима, а она нису права мера имунитета.
- Имамо енормни број заражених, а мали проценат вакцинисаних у односу на друге државе које су постигле висок степен имунизације - прича проф. Јуришић.
- Испитивањем ћелија можемо да видимо да ли је неко имао контакт, да ли је прележао инфекцију, можда и без симптома, јер радимо истраживања и код оних који су прележали болест. Све је ово од огромне важности за разумевање ковид-инфекције.
ЦЕПИВО НИЈЕ СКАФАНДЕР
Што бржа и што масовнија вакцинација је пут ка крају пандемије, али професор Јуришић каже да, ипак, треба имати на уму да вакцина није скафандер и да она не штити у потпуности:
- Вакцина нам не може помоћи да се не заразимо ако око нас има јако пуно заражених, али уколико имамо ћелије које су способне да се боре против вируса, клиничка слика ће бити лакша и боље ћемо се изборити.
