ЉУДИ СЕ РАДУЈУ, СТРУКА СТРАХУЈЕ: Шта нас све чека до 21. јуна, а најбитније, шта нас чека након повратка у нормалност?

Вакцинација у Србији се спроводи успешно. До сада је дато 4.424.791 доза, а 1.962.348 грађана је потпуно вакцинисано. Како број вакцинисаних расте, тако се у јавности све више говори о укидању мера.

Кризни штаб је дефинисао 21. јун као датум када ће бити значајнијег попуштања мера, али су два услова - 50 одсто вакцинисаних и мање од 100 позитивних на корона вирус дневно. Међутим, чују се и другачије оцене, како овај број вакцинисаних ни изблиза није довољан и да нам треба 60%, 70% па чак и 90% да бисмо могли бити сигурни да укидање мера неће довести до новог таласа.

Како се ближи јун, истражујемо да ли је реално да 21. јуна буду укинуте мере и колико је 50% вакцинисаних одраслих грађана Србије сигурна заштита од новог распламсавања епидемије.

Магични датум и отрежњујуће упозорење

Дан музике, који се сваке године обележава 21. јуна, када и симболично почиње лето, урезао се у свести јавности као датум када би се све мере против корона вируса могле укинути и када ће се грађани Србије вратити нормалном животу.

Разлог таквом оптимизму је успех вакцинације и непрекидан пад броја оболелих и мртвих на дневно нивоу. У последња 24 сата у Србији је на корона вирус тестирано 9.986 особа, од којих је позитивно 326 док је, нажалост, 12 особа преминуло.

Иако је јавност очекивала да ће број заражених спустити брзо, он се усталио на између 300 и 400 новозаражених дневно, а сваки дан умире преко десет пацијената.

Зато је епидемилог др Бранислав Тиодоровић упозорио да се то не дешава толико брзо као што се очекивало. Он је изјавио да се "сви подаци се крећу у добром смеру", али "циљ је да се спустимо испод 100 инфекција дневно и приближимо броју од 60 до 70 одсто имунизованих грађана".

Он је за РТС изјавио да је "дошло је до тенденције значајног пада новозаражених". Ипак, упозорава да се то не дешава толико брзо колико се очекивало и да вирус и даље циркулише међу онима са слабијим имунитетом.

Др Тиодоровић је поновио да је лек за то вакцинација.

- Сада је тренутак да се појача рад на вакцинацији, да се обухвати што већи број младих и средовечних за што краће време и, са друге стране, да све мере спроводимо што једноставније како бисмо се припремили за нормалан живот у наредна два-три месеца.

Он је истакао да је ситуација на југу и југоистоку Србије слична као и у севернијим крајевима и Београду, где је у ковид режиму остала само специјализована болница у Батајници.

- Преполовили смо, па чак свели на трећину број ковид болница. Сви подаци се крећу у добром. Ипак и даље имамо умрлих, а сваки живот је непроцењив - каже др Тиодоровић.

Он се и осврнуо и на поједине тврдње да је за колективни имунитет потребно од 90 до 95 одсто вакцинисаног становништва. Др Тиодровић каже да епидемиолози рачунају да је за то потребно од 60 до 70 одсто, рачунајући и оне који су прележали болест и имају добар титар антитела.

Као пример за то навео је Малту и Израел, а на путу да то постигне је и Велика Британија. Ако будемо одговорни и вакцинисали све младе, имаћемо сигурнију ситуацију, нагласио је, и истакао да је циљ да се спустимо на мање од 100 инфекција дневно и поменутих 60 до 70 одсто имунизованих.

- Ако се све локалне заједнице потруде да се постигну планирани резултати, укидање мера могли бисмо да померимо и на средину јуна - закључио је Тиодоровић.

Предалеко смо од колективног имунитета

Сличну, не претерано оптимистичну изјаву је дао недавно и његов колега и члан Кризног штаба др Предраг Кон.

Иако је рекао "да се активност вируса знатно смањује и излазимо из таласа" поставља озбиљно питање да ли је то "предах или пораст поновни". Он је изнео оцену да смо "предалеко од колективног имунитета".

- Превише смо далеко од колективног имунитета, треба нам још времена и вакцинисања да би могли да се надамо да нећемо имати пораст на јесен.

Подсетимо, он је раније изјавио како је циљ "вакцинација три милиона људи".

- Циљ је да вакцинишемо до три милиона људи. Већ сам рекао да нам 1,5 милиона вакцинисаних обезбеђује нешто бољу ситуацију, а три милиона је жељени број који би смањио присуство вируса на појединачне случајеве

Не би се смели ограничити на један датум

Вирусолошкиња др Нада Куљић Капулица каже да треба бити опрезан зашто што "нико не може да одреди датум када ћемо завршити с пандемијом".

По њеном мишљењу, све зависи од прокужености становништва, али да није могуће рећи да ли је довољно 60%, 70% или 80% становништа које је прележало корона вирус или имунизовано.

Она је рекла да на основу проучавања првог хуманог корона вируса које је рађено пре тридесет година, прокуженост износила од испод 70% до 85%.

- Тај вирус, који колоквијално знамо као обичну прехладу и овај сад вирус се разликују, тако да је незахвално рећи колико ће људи бити прокужено и кад.

Она је рекла да се не би ограничила ни на један датум.

- У сваком случају, доста тога зависи од обима вакцинације тако да не бих могла да одредим неки датум.

Она је рекла да је кључ свега - вакцинација.

- Вакцина је мера без које се не може. Они који могу да се вакцинишу, треба да то да учине. И због себе и због оних који не могу из разних разлога.

Кад будемо имали 60%, можемо да кажемо да смо заштићени

Вирусолог и микробиолог др Миланко Шеклер рекао је да је по његовом мишљењу "60% вакцинисаних потребан број да бисмо могли да кажемо да смо близу сигурности".

Ипак, он је рекао да има осећај да су се "многи опустили" и да "треба бити обазрив" и не слушати оне који не познају праву меру опасности веч стручњаке те да морамо да достигнемо минимум 55% или 60% вакцинисаних како бисмо могли да попустимо мере. По њему, идеални број "имунизованих " је 4.000.000.

- Неко каже више, неко мање. Помиње се и 3.000.000 вакцинисаних. То је добро, али са тим бројем нисте урадили много. Тек са 4.000.000 можете да размишљате о победи над короном.

Ово је блиско оцени епидемиолога др Владимира Петровића, који је још у фебруару ове године изјавио како је неопходно да имамо минимално 70% вакцинисаних да бисмо зауставили епидемиолошке таласе.

- Да бисмо било апсолутно мирни, потребно је да имамо 95% популације имуно. С друге стране, да бисмо били релативно мирни, значи да немамо епидемијске таласе треба да имамо имунитет око 70 одсто популације.

Опрез, пре свега

Болно искуство од пре годину дана може нам бити од велике помоћи у тренутној ситуацији.

Иако смо, после локдауна и завршетка првог таласа, имали драматичан пад новооболелих, епидемија се поново разбуктала чим је укинуто ванредно стање и прописане мере Кризног штаба биле сведене на препоруке. Ипак, после годину дана имамо нешто што тада нисмо имали - вакцине.

И то не једну већ вакцине четири различита произвођача.

Успех вакцинације је несумњив и ако би се вакцинација овим темпом наставила, без сумње је да ће бројке наставити да падају. Међутим, и даље постоји велик број грађана који не жели да се вакцинише - а нарочито је лоша ситуација код младих до 30 година, од којих се тек 12% вакцинисало.

Како је та групација због својих животних навика посебно осетљива на заразу и лако је преносе на старије, изазива зебњу могућност да се пре ширег обухвата вакцинацијом организују фестивали и дозволе журке и већа окупљања.

Иако је свима доста пандемије и мера које се спроводе већ више од годину дана, речи струке треба послушати. Вакцинација и поштовање мера су више него ишта кључ за коначан излазак из ситуације у којој се налазимо - иначе се наша "победа" над короном може претворити у пораз и нови талас већ овог лета - а онда се враћамо корак уназад, што нико не жели.