СВЕ СЕ ГЛАСНИЈЕ ПРИЧА О ЧЕТВРТОМ ТАЛАСУ КОРОНЕ: Епидемиолози изнели прогнозу када нам стиже и како ће сада изгледати
Четврти удар короне у Србији зависиће од неколико фактора, пре свега од степена вакцинације становништва.
Статиска заражених од корона вируса у Србији све више охрабрује да је крај епидемије надохват руке. Међутим, лекари су све гласнији да нас четврти талас ковида очекује на јесен, попут тренутне ситуације у Јужној Америци.
ЗА ВИКЕНД ИЗБЕГАВАЈТЕ ОВАЈ ДЕО ГРАДА! Ево због чега ће бити затворене поједине улице
СЈАЈАН ОДЗИВ ГРАЂАНА! У Србији дато скоро 4,7 милиона доза вакцина
СНИМАЈУ НАС ДОК СЕ ПРЕСВЛАЧИМО У КАБИНАМА? Повереник покреће хитан надзор (ФОТО)
Четврти удар короне у Србији зависиће од неколико фактора, пре свега од степена вакцинације становништва. Епидемиолози су скоро јединствени у ставовима да нећемо моћи да избегнемо нови талас, али да ће он пре свега због масовне имунизације бити знатно блажи од садашњег, који са своје две грбе траје већ више од шест месеци и који је однео скоро 6.000 живота.
- Реално је очекивати пораст броја заражених на јесен и појаву новог таласа, али колики ће бити зависиће од нас самих, односно од одзива грађана да се вакцинишу и самим тим обезбеде себе, али и оне у свом окружењу - рекао је епидемиолог и члан Кризног штаба др Предраг Кон.
Епидемилог је рекао и да свима треба да буде јасно да је вакцинација излаз из пандемије, посебно имунизација младих.
- Мислим да ћемо имати мирно лето, а за јесен морамо бити опрезни - рекао је недавно градоначеник Београда доктор Зоран Радојичић.
Да нас на јесен очекује нови талас корона вируса, потврдио је и др Иво Удовичић, комадант ВМЦ Карабурма.
- Далеко смо од победе над вирусом, далеко смо од краја епидемије и ми морамо да наставимо одговорно да се понашамо, да процес вакцинације усмеримо ка млађој популацији јер они су тренутно највећи резервоари и преносиоци вируса и што више смањимо пренос ми смањујемо и његов потенцијал за измене и мутације - рекао је др Удовичић.
Како ће да изгледа?
Али како би тачно могао да изгледа нови удар короне, стручњаци су већински сагласни да је то умногоме зависи искључиво од нас и тога колико вакцинисаних до тада буде било. Док академик Миодраг Чолић сматра да би следећи талас ковида био у нешто блажем облику.
- Заустављању таласа заразе који је започео у марту допринела је вакцинација, а сматрам да ћемо морати и редовно да се вакцинишемо. Током јесени нас поново очекује борба против ковида, али у нешто мањем обиму - каже Чолић, председник Одбора за имунологију и алергологију Одељења медицинских наука САНУ.
Уколико се нови талас корона вируса деси, а већи део становништва је већ вакцинисан, то не би била вртоглава узбрдица на кривуљи заражених, а здравствени систем не би био оптерећен.
Др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског института у Краљеву, навео је да су сами произвођачи вакцина изнели из својих клиничких испитивања из треће фазе да је код Фајзерове вакцине 95 одсто ефикасност, што значи да ће се пет одсто заразити, код Спутњика - 91,4 одсто, што значи да ће се заразити око 80.000 људи од милион вакцинисаних, а код кинеске вакцине је та ефикасност била декларисана на 79, а касније коригована на 86 одсто, што значи да ће се од милион заразити 140.000 људи.
Дакле, закључак је да би се неки проценат људи могао заразити. Ипак, то је и даље много мањи број да вакцине нема, а здравствени систем може да се бори са тим бројем пацијената. Такође, у том случају би готово сви заражени имали веома благу клиничку слику, а мањи део би захтевао болничку негу.
Зашто баш на јесен?
Подсетимо да смо и лане имали релативно мирно лето када је у питању епидемиолошка ситуација. Међутим, најгоре од короне смо доживели баш у касну јесен, а никада нећемо заборавити 1. децембар 2020. године, када је у Србији забележено 7.999 заражених.
Из овакве хронологије догађаја личи да је корона сезонска болест, а то потврђује и тренутна епидемиолошка ситуација у Јужној Америци.
Свуда у Европи број заражених је у паду. Занимљиво је да тренутно међу европским земљама нема ниједне која је у црној или тамносивој зони по броју заражених, па чак и у земљама које немају високу стопу вакцинисаних грађана.
Тако је на Старом континенту само Шведска у попстар зони, односно у браон зони. Следе је неколико држава у тамнољубичастој зони, а то су: Летонија, Литванија, Естонија, Белорусија, Данска, Белгија, Холандија, Словнија и Грчка. Остале земље у Европи имају између 100 и 150 заражених на 100.000 становника.
С друге стране, на јужној полулопти, где је касна јесен, ситуација је потпуно другачија. Чак пет од десет држава где тренутно има највише заражених је јужно од екватора или у непосредној близини. Тако су међу водећим земљама по броју заражених Уругвај, Аргентина, Француска Гвајана, Прагвај и Колумбија.
"Ефекат лептира"
Живимо у 21. веку када су путовања честа, а миграције становништава уобичајене. Већина светских држава нема херметички затворене границе, нити је "острво за себе". Из тог разлога не може се ни очекивати да ће пандемија нестати све док се у свим државама света не стави под контролу. У таквој ситуацији се онда ствара и простор за стварање нових сојева, што би само продужило пандемију као последицу овог "ефекта лептира".
- Када је у питању четврти талас, значајно је колики ћемо колективни имунитет постићи почетком јесени и каква ће ситуација бити у окружењу. Битан фактор су и наши људи у иностранству. У Немачкој, Француској, Италији проценат имунизације је низак, што је мени невероватно - објаснио је др Душан Вујновић, епидемиолог.
У случају доласка већег броја страних туриста могао би да се уведе обавезан ПЦР тест, јер у супротном, како истиче др Душан Вујновић, доводимо себе у ризик и излажемо се могућности прожимања више врста сојева.