КОЛИКО СУ "НОВИ ТАЛАСИ" КОРОНЕ СЛИЧНИ? Шта ће се десити ако се појави нови - колики број заражених то доноси
Др Предраг Кон је најавио да ће број новозаражених расти још бар две недеље, његов колега проф. Бранислав Тиодоровић максимум очекује тек крајем месеца.
Када је почетком јула почео да расте број заражених, многи медицински стручњаци, па и чланови Кризног штаба, одбацивали су могућност четвртог таласа током лета, али се испоставило да су се грдно преварили.
ЗАШТО ДАН ИМА 24 САТА: Ако погледате у своју шаку, схватићете да је разлог више него ОЧИГЛЕДАН!
"ДОШЛО ЈЕ ДО ПРОБОЈА ИМУНИТЕТА" Вирус нашао начин да заобиђе све препреке, бројеви поново дивљају
"МУЧНО ЈЕ ГЛЕДАТИ КАКО СПЕЦИЈАЛЦИ ШТИТЕ ЈЕДНОГ ВЕЛИКОДОСТОЈНИКА" Огласила се др Даница Грујичић поводом устоличења митрополита Јоаникија
Испоставило се да првих дана септембра имамо више од 3.500 новооболелих на дан, ове недеље процене говоре да би бројке могле да скоче на око 5.000 на дневном нивоу, а колике ће бити у максимуму више се нико не усуђује да прогнозира.
Оно што смо могли да научимо у претходних годину и по дана, колико траје пандемија ковида-19, таласи имају неку своју тачно зацртану прогресију, математичке правилности, те много личе један на други. Почев од укупног трајања, времена колико траје пораст броја заражених, односно достизање самог пика, али и временског периода који је потребан за његов повратак у какву-такву нормалу.
А колико ће максимуми бити достигнути у самом таласу зависе од актуелне ситуације на терену, пре свега од броја вакцинисаних, као и противепидемиолошких мера које (ни)су примењене.
Нажалост, извесно је да још нисмо близу врха овог таласа.
Др Предраг Кон је најавио да ће број новозаражених расти још бар две недеље, његов колега проф. Бранислав Тиодоровић максимум очекује тек крајем месеца.
- Талас не може да буде јак као што смо имали прошле године, зато што ипак постоји један део становништва који је вакцином заштићен. Према томе можда ћемо доћи до 4.000-5.000 у неким пиковима.
Нажалост, ако број заражених настави са растом на недељном нивоу од 40-50 одсто, као што смо били сведоци последњих седмица, већ ове недеље ћемо имати дан са око 5.000 новозаражених. На ово је пре пар месеци упозоравао вирусолог др Миланко Шеклер и тада су га многи оптужили да "беспотребно плаши народ".
- Не ласка ми та прогноза. Искрено мислим да сам тада подбацио и да ће бројка ићи још више, тада сам рекао да ће бројка бити на пола од оне која је била у децембру, кад је било 8.000, дакле 4.000. На жалост, ради се о врло заразном соју, а и завршили смо годишње одморе, ушли у предузећа, деца у школе - рекао је др Шеклер.
Подударност корона таласа
Али, вратимо се на причу о невероватној подударности корона таласа. Ако упоредимо овај актуелни са претходна два удара, оним виђеним у октобру, новембру и децембру прошле године, односно у фебруару, марту и априлу ове, слободно можемо да кажемо да најгоре тек следи.
Тренутно смо дошли до бројке од 3.600 заражених на дан (3. септембар), а у претходна два удара пик таласа је долазио, као по неком писаном правилу, 20 дана након овог достигнутог нивоа. Дакле, ако овај талас буде попут претходних, највећи број новозаражених можемо да очекујемо око 23. септембра!
Друга бројка која нам се никако неће свидети је што је у оба претходна корона таласа било потребно чак 40 дана да бисмо се вратили на ниво од 3.600 заражених за 24 сата! Дакле, понове ли се ове математичке правилности, без обзира на висину пика, поново ћемо имати дан са "само" 3.600 заражених негде око 13. октобра. До тада...
Да ово нису пуке математичко-статистичке приче, говори и поклапање таласа када је у питању проценат позитивних тестова, односно тзв. Конов коефицијент. У сва три случаја када смо достигли бројку од 3.600 заражених на дневном нивоу, имали смо 22-23 одсто позитивних.
Дилема око висине пика
Оно што је немогуће предвидети је висина самог пика. Званично, највише заражених имали смо 1. децембра 2020. године - чак 7.999 у једном дану, док је у пролећном подталасу максимум отишао до 5.475 и то 23. марта. У односу на оба удара сада имамо ствари које нам иду на руку, али и неке које нам никако не одговарају.
Наш плус је нешто више од 40 одсто вакцинисане популације (52 одсто пунолетних), мада то није нека бројка којом бисмо требали да се хвалимо јер су многе европске земље цепиле између 65 и 70 одсто укупног становништва. А друга ствар је и даље топло и сунчано време, због којег ће људи мање бити у затвореном.
Оно што нам никако не иде на руку је непостојање или непридржавање мера. Тренутно је у Србији скоро све дозвољено. Тачније, нико не кажњава свадбе са по 1.000 људи, концерте и утакмице на којима се крше скоро све мере, путнике у аутобусима градског превоза без маски...
А да вас подсетимо, ако сте заборавили. Почетком новембра прошле године, када је почео трећи талас, било је дозвољено организовано окупљање до пет људи, да би пар недеља касније радно време кафића и тржних центара ограничено до 18 часова, велики део запослених је прешао на рад од куће, а ђаци су били на комбинованој настави.
Још строже мере су биле у марту ове године када је све било затворено сем прехрамбених продавница, апотека и пумпи, сви сем најмлађих ученика су имали онлајн наставу, а многи су и даље радили од куће.
- Много смо се опустили и више него што треба, и то нам се сада свети, то је дошло на наплату. Имамо велики број од 3.500 заражених на дан, сигурно ће и наредних дана бити још већи. Овај талас трајаће најмање три месеца - рекао је наш угледни епидемиолог у пензији, др Радмило Петровић.
Дупло мање људи у болницама, али...
За разлику од претходна два корона удара у овом се бележи једна велика разлика. А то је број хоспитализованих. Када смо у новембру били на нивоу од 3.500 заражених имали смо 3.000 хоспитализованих, у фебруару кад смо дошли на "ниво 3.500" имали смо 3.800 људи у болницама, а сада - 1.400. Делимично су за ово заслужне вакцине пошто цепљени пролазе са лакшим симптомима, али је чињеница и да сада само тежи случајеви завршавају у болници.
- Хоспитализују се тешки случајеви, критеријуми за пријем су померени. Нажалост људи се лече код куће, дођу са тешким симптомима, када је већ постало компликовано - рекао је пре пар дана заменик директора УКЦ Ниш проф. др Радмило Јанковић.
Ова недеља је "бити или не бити"
На почетку пандемије постала је чивена она реченица да су "следеће две недеље пресудне". Међутим, ако је судити свему што смо видели у претходна два таласа, ова недеља би стварно могла да буде "пресудна" и да умногоме одреди у ком ћемо правцу кренути.
Наиме, крајем фебруара и почетком марта смо у првој недељи након достигнутог "нивоа 3.500" скочили на 4.200 заражених на дан. Међутим, прошле јесени, у новембру смо за само недељу дана скочили са 3.500 на преко 6.000 заражених за 24 сата.
Дакле, бити или не бити.
