"ИМАМО СЛУЧАЈЕВЕ СА ТЕШКИМ КРВАРЕЊЕМ" Због пандемије пацијенти оболели од рака долазе са СТРАШНИМ ДИЈАГНОЗАМА

Због пандемије скоро две године већина пацијената с раком мокраћне бешике или бубрега код лекара долази са узнапредовалом болешћу, често и метастазама, у стадијуму кад није могуће излечење, већ је тема продужење живота.

"ДАВИО МИ ЈЕ СИНА И УДАРАО МУ ГЛАВУ О КЛУПУ" Потресна испосвест оца ученика који је пријавио НАСТАВНИКА ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ

"ДАВИО МИ ЈЕ СИНА И УДАРАО МУ ГЛАВУ О КЛУПУ" Потресна испосвест оца ученика који је пријавио НАСТАВНИКА ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ

ОГЛАСИЛИ СЕ СТРУЧЊАЦИ И УПУТИЛИ УПОЗОРЕЊЕ: Омикрон сој НАЈОПАСНИЈИ по најмлађе - ево која старосна група је најугроженија

ОГЛАСИЛИ СЕ СТРУЧЊАЦИ И УПУТИЛИ УПОЗОРЕЊЕ: Омикрон сој НАЈОПАСНИЈИ по најмлађе - ево која старосна група је најугроженија

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПОДУХВАТ - СТИЖЕ НАМ КОВИД ВАКЦИНА У ПРАХУ? Имунолог Каменов открио КЉУЧНУ РАЗЛИКУ

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПОДУХВАТ - СТИЖЕ НАМ КОВИД ВАКЦИНА У ПРАХУ? Имунолог Каменов открио КЉУЧНУ РАЗЛИКУ

- Често смо имали и запуштене пацијенте, с тешким крварењем и анемијом узрокованим малигнитетом, који су морали да буду подвргнути цистектомији, то јест да им буде извађена бешика, како бисмо спречили искрварење. Такве операције немају никакав онколошки ефекат - каже у интервјуу уролог ass. др сц. мед. Урош Бабић с Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Србије, који лечи и оперише пацијенте с малигним болестима, највише карциномом мокраћне бешике.

Доктор Бабић каже да тренутно не постоје прецизни подаци јер се број ових пацијената у нашој земљи вероватно повећао.

- Немамо прецизне податке, вероватно се број ових пацијената у Србији није знатно повећао, али је највећи број здравствених установа свој рад преусмерио с редовне патологије на лечење пацијената с ковидом. Уролошка клиника УКЦ Србије, у којој радим, једна је од ретких установа у Србији где се све време радила редовна уролошка пракса и оператива, али често у веома редукованом обиму. Ту се број пацијената енормно повећао, нарочито оних с малигнитетом, а туморе бешике и бубрега потребно је лечити у разумном временском року - каже доктор.

Карцином простате чест, али није хитан

Он објашњава да је нешто је другачије с карциномом простате, који је веома чест, али није хитан, јер у великом броју случајева нема тако изразит малигни потенцијал, па га је могуће и боље контролисати.

Према речима др Бабића, пацијенти с раком простате могу ићи и на зрачење, хормонску терапију или хемиотерапију, па операција често може и да сачека, док је код мокраћне бешике и бубрега хируршко лечење камен темељац терапије. Он каже да пандемија је у уролошкој пракси, као и у осталим дисциплинама, знатно пореметила редовну клиничку праксу, што је многим пацијентима, а првенствено онколошким, онемогућило редовну дијагностику, лечење, контроле, терапију.

- Практично је неподношљиво у последње две године. И не само да се знатно повећао број онколошких пацијента већ и оних у Ургентном центру, где збрињавамо ургентна уролошка стања. Повећале су нам се и листе чекања. Међутим, листе чекања и тежа доступност лекара је нешто што се током пандемије под обавезно дешавало и у земљама с развијенијим системом здравствене заштите од нашег, државама које су економски много јаче од нас - каже др Урош Бабић.

Доктор каже да за сада немамо прецизне податке колико је уопште људи са уролошким малигнитетима у популацији код нас. Како тврде статистички подаци, пре свега у земљама ЕУ и САД, а тамо најбоље спроводе епидемиолошке студије, говоре да је тумора бешике између 10 до 15 случајева на 100.000 становника, бубрега до 15 на 100.000, а оба карцинома су много чешћа код мушкараца него код жена. Доктор објашњава да због фактора ризика и начина живота, односно ниске здравствене просвећености карциноми су у неким земљама чешћи.

Здравствена посвећеност код нас не постоји и људи не маре много за своје здравље.

- Немамо нарочиту здравствену просвећеност. Има пацијената, па чак и здравствених радника, од којих се то не би очекивало, а који нам дођу запуштеног здравственог стања. Принципијелно се може рећи да наш народ не мари баш за своје здравље - каже др Бабић.

Рано откривен рак може да се излечи

Кад неко дође касно с раком бешике др Бабић каже да то фундаментално мења прогнозу. Стадијум болести у време постављања дијагнозе у знатној мери одређује тзв. канцер спрецифично преживљавање.

- Кад је болест откривена у раној фази, можемо да идемо и ка потпуном излечењу. Али кад пацијент дође у стадијуму болести која је локално узнапредовала или метастатска, не можемо да причамо о излечењу, него о дужини канцер специфичног преживљавања - сматра др Бабић.

Он објашњава да је то врло индивидуална категорија, и да зависи од врсте болести и општег стања пацијента. Уролошки карциноми су углавном везани за старију животну доб, а то су најчешће и пацијенти с коморбидитетима, који имају и друге болести, па све то у збиру у приличној мери отежава прогнозу.

Доктор истиче и да су стематски прегледи веома важни, али истиче да немамо дефинисан скрининг за туморе бубрега и бешике.

- То је униформан став. Код великог броја тих пацијената, на систематским, пре свега ултразвучним прегледима, пронађе се нека врста промене на бубрезима или бешици. Код карцинома простате ради се тумор маркер, па је лакше да се раније открије болест. Али за бешику и бубреге нема скрининга и кардинални знак ових болести је безболна хематурија - крв у урину без пратећих симптома - објашњава др Бабић.