НОВЕ МУТАЦИЈЕ КОРОНЕ УЛИВАЈУ СТРАХ И БРИГУ: Истраживања показала шта нас чека ако се не вакцинишемо сви и то ШТО ПРЕ
Најгори сценарио би био када се вакцинација не би спровела довољно брзо руку под руку са непоштовањем мера.
Сви смо упознати са последицама које је британски сој корона вируса направио у Србији те за тачно два месеца постао доминатан облик. Ипак, оно што је позитивно јесте да постојећа вакцина штити и од овог соја. Међутим, ноћна мора свих лекар јесте појава соја који ће бити отпоран на постојећу вакцину.
СРПСКИ ГИНЕКОЛОГ ТВРДИ: За ову вакцину имамо податке, важно је да се и труднице вакцинишу
(ФОТО) ЖЕНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ ЖРТВЕ ПРЕДАТОРА! Поново "оргијају" на Телеграму - осванула ЈОШ ЈЕДНА ГРУПА
КРСТ ПОДИГНУТ НАКОН 80 ГОДИНА: Један од најмлађих људи у селу код Љубовије покренуо иницијативу - да се вратимо коренима
Вируси мутирају и то није нова вест. Тако и измене у РНК вируса корона су биле очекиване. Током размножавања вируса долази до малих измена на следећим генерацијам вируса. Те измене не морају да буду од велике важности, али могу мутирати тако да постану значајне за опстанак и прилагодљивост вируса. Тада, такве измене стварају вирус који је јачи и издржљивији него претходни облик, али и опаснији по људски организам.
Најгори сценарио би био када се вакцинација не би спровела довољно брзо руку под руку са непоштовањем мера. У том случају дозвољавамо корони да "скаче" са човека на човека, а онда и потенцијално и да мутира у нови сој који је прилагодљивији новонасталим условима. Еволуцијски, вирус то и сада ради, мутира јер покушава да опстане. Међутим, у овом случају, корона би се толико изменила да постојећа вакцина не би деловала.
У том случају бисмо имало потпуно нови циклус пандемије док не стигне модификована или потпуно нова вакцина, што је најгора ноћна мора свих научника и лекара, а сада се већ спекулише о овоме у САД.
САД: Никад нећемо достићи колективни имунитет
Сада је више од половине одраслих у САД вакцинисано најмање једном дозом. Но, док дневне стопе вакцинисања падају, међу научницима и стручњацима за јавно здравство постоји широко прихваћен консензус да праг колективног имунитета није достижан - барем не у догледној будућности, а можда и никада, наводи "Њујорк тајмс", јер сматрају да је потребно бар 80 одсто имуног становништва да би говорили о победи над ковидом.
Уместо тога, научници закључују да ће вирус, уместо дуго обећаваног потпуног нестанка, постати претња којом се може управљати, али која ће наставити да кружи Сједињеним Државама још годинама, и даље узрокујући хоспитализације и смртне случајеве, али у много мањим бројевима.
С временом, ако се не заштити довољно људи, могу се развити врло заразне варијанте које могу пробити заштиту од вакцина, људе сместити у болницу и довести их у опасност од смрти.
- То је сценарио из ноћне море - рекао је Џефри Шаман, епидемиолог са Универзитета Колумбија.
Колико су честе и колико су озбиљне те "пробојне" инфекције, може да одреди и хоће ли Сједињене Државе успети да задрже ниску стопу хоспитализација и смртних случајева или ће се земља сваких неколико година наћи у "лудници".
- Мислим да ће здравствени радници уочавати нове варијанте и запитати се: "Шта раде? За шта су способне?". Можда се шира јавност неће због тога више бринути, али ми, медицинари, ћемо морати - закључио је др Шаман.
Да ли овако мрачни сценарији важе и за Србију?
Вирусолог и члан Кризног штаба, проф. др Тања Јовановић каже да за тако нешто постоји шанса.
- Вируси стално мутирају па према томе, ако има још људи који нису стекли отпорност према вирусу, постоји шанса да вирус настави да циркулише у популацији, а онда да настави да мутира и даље. Да ли ће то довести до појаве неког вирулентнијег соја вируса или не - то не могу да кажем. То су само теоријске спекулације - рекла је Јовановић.
Такође, Јовановић напомиње да је овакав сценарио можда и највећа опомена зашто треба што пре да се вакцинишемо.
- Због тога је врло важно да се масовна имунизација заврши, да стекнемо колективни имуитет и да на тај начин не допустимо вирусу да нађе своје нове жртве - каже Јовановић.
А када је колктивни имунитет у питању, Јовановић каже да са тим нема лицитације и да је бројка јасна колико имунизованих треба да буде да бисмо коначно победили корону и зауставили сваки могући црни сценарио.
- Што више имунизованих то боље. Све око 70 одсто и више тиме је колективни имунитет значајно бољи. Што нас је више имуно то је вирусу мања шанса да нађе неког осетљивог, и обрнуто - казала је Јовановић.
Она додаје да би било иделано да је бројка и већа и да бисмо сматрали да смо безбедни.
- 70 одсто је нека граница колективног имунитета, али идеално би било и више од тога да имамо. За мале богиње треба да буде више од 95 одсто вакцинисаних да би се рачунао колективни имунитет с обзиром на то да се тај вирус још брже шири него корона - закључила је др Јовановић.
