КРЕНУЛА БИТКА ЗА ТРОН! Српска православна црква започела лобирање за НОВОГ ПАТРИЈАРХА: Погледајте ко је све у "трци"
Изборни сабор биће 18. фебруара, готово све владике су потврдиле долазак, осим владике Аустралије и Новог Зеланда
Изборни сабор СПЦ биће одржан 18. фебруара, а највеће шансе, како се сазнаје у црквеним круговима, да уђу међу три кандидата од којих се потом и бира нови патријарх имају владика бачки Иринеј (Буловић), владика шумадијски Јован и митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Према речима извора, готово све владике су потврдиле долазак на сабор, осим владике Аустралије и Новог Зеланда.
ПОТВРЂЕНА САЗНАЊА: Свети архијерејски Сабор за избор патријарха биће одржан 18. фебруара!
КОН ИСКРИТИКОВАО ДР НЕСТОРОВИЋА: Поменуо нове мере за викенд па загрмео - НЕМА НИШТА ОД КОМПРОМИСА!
СРБИН "САМЛЕО" НАЈВЕЋУ ТЕОРИЈУ ЗАВЕРЕ! Научник запушио уста свима који мисле да вакцина против короне ИМА ЧИПОВЕ
Процедура
Патријарх се бира тако што Сабор гласа, а имена тројице кандидата с највећим бројем гласова (погледати оквир) стављају се у коверте, које потом извлачи један од монаха. То би, како се раније објавило, требало да буде игуман манастира Свети Сисоје Матеј.
- Било је преговора унутар Цркве да ли да се сабор одржи у мају, када је и редовни, и прекрши Устав СПЦ, или да буде како и треба, у року од три месеца, сад у фебруару. Готово све владике су потврдиле да ће моћи да дођу, једини који не може да стигне је владика Аустралије и Новог Зеланда, тако да је одлучено да изборни сабор буде за око месец и по - наводи се.
Додаје да је на ову одлуку утицала и ситуација на терену, то што је неколицина владика морала да оде из својих епархија како би се, после смрти патријарха, бавила новим задужењима у Београду.
- Одједном имамо превише вршилаца дужности. Митрополит дабробосански Хризостом, чувар трона, преузео је патријаршијске дужности, исто је и са владиком Јованом, који је постављен за администратора Архиепископије београдско-карловачке. Морало је све да се врати на старо - истиче извор.
Када је реч о владикама које имају шансе да уђу у ужи избор тројице кандидата од којих се затим бира патријарх, према речима извора, њих 15 испуњава основни критеријум - да има најмање пет година у управљању епархијом да би уопште могло да се гласа за њега. - На највећи број гласова у Сабору могу да рачунају Иринеј (Буловић), само ако он то жели, владика шумадијски Јован и Порфирије, митрополит загребачки. Владика Иринеј (Буловић) могао би да рачуна на подршку чак око 80 одсто Сабора - открива извор.
Критеријуми
Верски аналитичар Драшко Ђеновић поручује да у Цркви никад не престаје лобирање - чим се изабере патријарх, већ сутрадан креће прегруписавање. - Лобирање је почело још док је патријарх Иринеј био жив и здрав. Они су подељени: на српски и босански лоби, између Руса и Грка, модернији и конзервативнији, припадници ЛГБТ популације и они који то нису, па онда унутар тих лобија опет има мешања, група и подгрупа... - објашњава Ђеновић, а на питање ко има највеће шансе да уђе у избор за једног од три кандидата за патријарха истиче се:
- Не верујем да ће бити неко од млађих, Црква није спремна да истакне неког ко може да буде ту 30 или 40 година. Многи циљају на Порфирија, ја сумњам због година.
Како се бира патријарх
Апостолски жреб при избору поглавара СПЦ, који прописује Устав СПЦ, увео је још патријарх Герман 1967.
Патријарх може да буде свако ко је „епархијски епископ најмање пет година“
Кандидати (за патријарха) не могу да буду пензионисане владике
Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Свети архијерејски сабор
Када се сазнају имена оних који су добили натполовичну већину гласова, прелази се на бирање жребом, то јест "апостолским начином"
Три имена се стављају у засебне коверте, а оне у јеванђеље
У тачно одређеном делу службе један од монаха ког је изабрао Сабор извлачи коверту испод корица јеванђеља у којој је име новог патријарха
Истовремено се отварају и друге две коверте. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује
