КРИЗНИ ШТАБ НА МИЛИМЕТАР ОД НАЈВАЖНИЈЕ ОДЛУКЕ: Седница заказана у уторак - "на столу" могуће мере за Нову годину
Нова година је пред вратима, а питање свих питања је која од две стране ће превагнути - медицински или економски део Кризног штаба?
Коначна одлука о томе како ћемо прославити празнике требало би да буде донесена у уторак, а делује да ће атмосфера на предстојећој седници бити врло неизвесна.
"МИЛИОН ВАКЦИНА СТИЖЕ У ЈАНУАРУ": Премијерка појаснила и како се ПРИЈАВИТИ за добровољну имунизацију
НАЈМЛАЂИ ПАЦИЈЕНТ ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ БАТАЈНИЦА ПУШТЕН КУЋИ: Исповест девојке за коју је навијала цела Србија
ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК - МАТЕРИЦЕ: Маме, да ли сте припремиле поклоне?
Нема сумње да су сви сагласни да је најпрече јавно здравље, но ипак није тајна да између чланова Кризног штаба одавно постоје мимоилажења у ставовима око противепидемијских мера.
Ипак, чини се да сви чланови Кризног штаба деле мишљење да полицијски час није опција, бар смо тако могли да закључимо на основу изјава које су изнели у јавност када је недељама уназад број новооболелих у дану био дупло већи него што је то сада случај.
Након готово месец дана откад су угоститељски објекти и објекти услужних делатности могли да буду отворени само до 17 сати радним данима, од ове недеље и викенда одлучено је да се радно време продужи до 20 часова.
Рекло би се да је на последњој седници Кризног штаба победио "економско крило", јер како је истакао епидемиолог др Предраг Кон, медицински део Штаба је био против отварања тржних центара.
- Са друге стране, ако се поштују мере када иду у тржне центре да купују поклоне може доћи до мањег заражавања. Исто ако тржни центри морају да раде ту морају да се поштују мере, ту морају да постоје редари... Исто важи за угоститељске објекте - казао је др Кон.
Он је раније објаснио и да медицински део Кризног штаба "није попустио у погледу увођења блажих мера и није пристао на компромис.
- То је питање да ли смо ми пристали на компромис или смо пристали на чињеницу да су у том тренутку економски разлози превагнули - истакао је др Кон у Београдској хроници на РТС и појаснио своју изјаву:
- Одлучено је да буде продужено радно време, то јест оно радно време које је дато до 20.00 и у оквиру тога ми смо ипак инсистирали да се нешто промени, а то је да не буде четири квадратна метра него девет квадратних метара у тржним центрима, да се разреди и да се смањи та густина у тржним центрима. То је нешто што је исто одлучено и што је ушло у уредбу.
Последњу седницу упоредио је са ситуацијом током првог таласа епидемије када је медицински део Штаба тражио да викенд око 6. маја буде затворен, а како је рекао, "тада је само професор Несторовић сматрао да не треба да буде затворен".
"Протестоваћемо ако буде даљег попуштања мера"
Како сада ствари стоје, дочека Нове године неће бити, јер ће у супротном, како је најавио др Кон, медицински део Штаба да протестује.
- Протест подразумева да смо спремни да јасно покажемо да смо против било какавог организовања дочека јер то може само да погоршава ситуацију. Поготово сада када су нам болнице пуне. Крива јесте сада да је мало у паду, али далеко је то од доброг. Ми из Кризног штаба морамо бити јасни и кажем да смо против било каквог дочека - нагласио је др Кон.
Судећи према његовој изјави, лекари који су чланови Кризног штаба деле исто мишљење.
- Организованог дочека не би смело бити ни у ком случају! Драго ми је што све колеге здушно стоје иза тога. Нема ту неких разлика. Питање је и економских фактора, али ми као лекари не можемо да гледамо на то - истакао је наш епидемиолог.
Његова порука је изричита:
- Нема преговора око овога што сам рекао, Кризни штаб је јасан. Таман и да се преполови број заражених, ни то не би било довољно. Став медицинског дела Кризног штаба је јасан и нема шансе да се тај став промени до понедељка - закључио је др Кон.
Лекари сагласни
И његов колега проф. др Бранислав Тиодоровић изричит је у ставу да организовани дочек не сме да се дозволи, и сматра да ће ту одлуку подржати сви чланови Штаба.
- Мислим да не постоји шанса да угоститељски објекти раде за дочек Нове године. Нову годину, као и Божић, треба дочекати у кући, у кругу најближе породице. Медицински део кризног штаба је против тога и уверени смо да ће сви у Кризном штабу то подржати - сматра проф. др Тиодоровић.
Упитан јуче на конференцији за новинаре да прокоментарише све очигледније разлике у ставовима медицинског и економског дела Штаба око попуштања мера, проф. др Тиодоровић је рекао:
- Морамо бити свесни да је Кризни штаб у константној комуникацији. Ми смо и даље за оштре мере. Нове мере нису компромис. Данас сам схватио да су сви свесни да би попуштање мера довело до тога да већ 10. или 20 јануара имамо нове пикове и нови талас.
И имунолог др Срђа Јанковић рекао је да лекари не виде могућност за значајније попуштање мера, а не виде ни могућност да се Нова година слави уз окупљања која су опасна.
- Медицински део Кризног штаба ће поставити одређене црвене линије преко којих нећемо прећи у попуштању мера, не смемо угрозити заједнички противепидемијски напор - истакао је др Јанковић.
Иначе, он је недавно рекао да "било боље да у понедељак није продужено радно време", али да је то његово лично мишљење.
Како би могли да изгледају дани око Нове године
Према речима епидемиолога Тиодоровића, вероватно ће угоститељски објекти радити 31. децембра до 20 сати, а 1. јануара ће све у Србији бити затворено.
- Другог јануара ће радити само продавнице прехрамбених производа и достава храна, као и апотеке и пумпе у делу за точење горива - казао је проф. др Тиодоровић.
Ипак, остаје да сачекамо уторак када је заказана нова седница и на којој би требало да буду донете мере о томе како ћемо прославити новогодишње празнике.
Како изгледају седнице за "округлим столом"?
О дисонантним тоновима током заседања Кризног штаба говори чињеница да се седнице неретко завршавају тишином, као и да чланови КШ углавном нису расположени за изјаве медијима.
Недавно је епидемиолог Тиодоровић поделио свој утисак о атмосфери на седницама.
- Ми смо на почетку пандемије имали већи утицај него сада. Треба знати да је медицински део Кризног штаба предлагач, а коначну одлуку о предлогу који се прослеђује Влади доноси Кризни штаб у целини - рекао је проф. др Тиодоровић.
Јасно је да постоји велики притисак оних који имају мали или средњи бизнис да се мере релаксирају јер су они сасвим сигурно на највећем економском удару током епидемије корона вирусом.
Да и лекари апсолутно разумеју потребе привреде, објаснио је проф. др Тиодоровић и рекао је да пандемија није само медицинско питање већ и социјално, психолошко, економско и политичко.
Ко су чланови Кризног штаба?
Крајем октобра у Службеном гласнику објављена је Одлука Владе Србије о образовању Кризног штаба за сузбијање ковида-19, којом су именовани чланови овог тела:
– за председника: Ана Брнабић, председник Владе,
– за заменика председника: др Златибор Лончар, министар здравља,
1) Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја,
2) Бранислав Недимовић, потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде,
3) Небојша Стефановић, потпредседник Владе и министар одбране,
4) Александар Вулин, министар унутрашњих послова,
5) Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре,
6) проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,
7) Маја Поповић, министар правде,
8) Вања Удовичић. министар омладине и спорта,
9) Милош Поповић, шеф Кабинета председника Владе,
10) Тамара Стојчевић, заменик генералног секретара Владе,
11) Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације,
12) др Угљеша Јовичић, бригадни генерал, начелник Управе за војно здравство у Министарству одбране,
13) Жељко Петровић, бригадни генерал, начелник Управе за обуку и доктрину Војске Србије,
14) Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција,
15) Жељко Чургуз, Републички секретаријат за законодавство,
16) проф. др Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство АП Војводине,
17) проф. др. Зоран Радојичић, градоначелник града Београда,
18) др Верица Јовановић, в.д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”,
19) др Вера Стоиљковић, в.д. директора Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”,
20) проф. др Владимир Петровић, директор Института за јавно здравље Војводине,
21) проф. др Сања Радојевић Шкодрић, в.д. директора Републичког фонда за здравствено осигурање,
22) др Горан Стевановић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић” Клиничког центра Србије,
23) проф. др Мијомир Пелемиш, бивши начелник Клинике за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић” Клиничког центра Србије,
24) проф. др Бранислав Тиодоровић, бивши директор Института за јавно здравље у Нишу,
25) др Предраг Кон, Градски завод за јавно здравље у Београду,
26) др Снежана Јовановић, директор Службе за микробиологију Клиничког центра Србије,
27) проф. др Тања Јовановић, продекан Медицинског факултета Универзитета у Београду,
28) др Срђа Јанковић, Универзитетска дечија клиника у Београду.
– за секретара: Страхиња Вујичић, Генерални секретаријат Владе,
– за заменика секретара: Петар Кордић, Генерални секретаријат Владе.
