КУДА ИДЕ ОВАЈ СВЕТ?! Београђанин добио отказ на послу јер има ДИЈАБЕТЕС - једна ствар је посебно БИЗАРНА
Кулинарство за све људе који се њиме баве, није само пуко прављење хране, већ стварање уметности
Славко Стијаковић (35) из Обреновца један је од истинских уметника у овом послу, али је имао ту несрећу да исти изгуби и то, ни мање ни више, него због своје болести - дијабетеса.
Славко је дијабетичар, користи инсулин и пумпицу која му је закачена за тело и мери ниво шећера у крви. Када се запослио у једном ресторану, није ни сањао да ће добити отказ управо због болести.
Пандемија показала значај добровољног здравственог осигурања
"СА БАРУТОМ СЕ НИКАД НЕ ЗНА" Сваке године од петарда повреди се бар једно дете - ово је идеална замена
ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ: Надбискуп Немет служиће Поноћну мису у Катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије
- Запослио сам се у ресторану, и знате како, у овом послу су услови рада мало лошији, јер нас увек има мало и идемо из смене у смену. Ја сам због природе моје болести спречен да неке ствари радим на тај начин, на пример да идем из ноћне смене у дневну. То је засметало послодавцу, који иначе такође има дијабетес, и дао ми је отказ. То ми је сцена коју никада нећу заборавити - присећа се Славко.
Ипак, ова прича није она над којом се жали. Славко није одустао и жели да његов пример буде мотивација и другим болесним људима.
Како за прича, пре свега је важно да свој посао волите, а остало дође временом.
- Ја сам почео да се бавим куварством 2010. године сасвим случајно. Нисам планирао да будем кувар, али се тако задесило. Искрено, нисам имао неке планове, увек ми је само било битно да радим и да имам новца за норамалан живот. Поштен рад и зарада, то ми је био мотив - почиње Славко.
У кругове угоститељства, увео га је брат који га је запослио у познатом ресторану брзе хране.
- Позвао ме је и понудио посао, ја сам прихватио. То је био почетак, тако да сам радио неке лакше ствари, попут фритезе, салата и тако, нешто што свако зна.
Најтеже му у куварство пада само једна ствар.
- Знате како, ја овај посао волим, али ми је и данас јако тешко када морам да спремим пијацу, то вам је оно, када вам стигне поврће и воће за осам фрижидера, а ви имате само један намењен за то. Провера меса, количине меса, рокова, све је то јако напорно, а онда дође онај лепши део припрема свега за почетак смене, и то је напорно, али када волите оно што радите, све вам олако пада - прича Стијаковић кроз осмех.
Гости ресторана неретко имају "чудне" захтеве.
- Што се тиче људи и тих неких момената када желе нешто, јесте када дођу људи који су вегани или вегетеријанци. Ја лично једем месо и све производе животињског порекла, али њима је искрено теже, јер много мање локала има који се баве том кухињом. Дешава се да нам људи траже да избацимо неки састојак или додамо, и не схватају да неки пут не можемо то да урадимо, јер су то правила куће - прича кувар.
Поред велике љубави коју гаји према овом послу, Славко октива и као се живи од угоститељства.
- Морам да кажем да су плате биле солидне, како где, али је корона много тога упропсатила. Такође, морам да напоменем да је у последњих годину дана ситуација повољнија, што се тиче финансија, јер су плате почеле да се повећавају, наравно и то може увек боље, али за сада нека буде да је солидно. Угоститељи се редовно жале да нема радника, али истина је да поједини не желе да дају нормалне плате, а и људе убија то што почну да раде и након неколико месеци дође радник који има исту плату као и они, то није фер, али послодавце то не занима, а када људи дају отказ схвате шта су урадили, и наравни опет исто понове.
Србија, Малта, Србија
- Био сам једно време на Малти са својом женом која је иначе кувар и нашом ћерком, могу да кажем да је то искуство непроцењиво за мене, јер сам тамо доста научио. Вратио сам се у Србију након две године јер су плате на Малти сличне, и лети када сви одлазе на сезону негде, морам да кажем да у Србији за исто дванаест сати рада може да се заради исти новац, а овде сте са својим људима у својој држави.
Има и савет за све младе који желе да се баве овим послом.
- Савет за све младе, па знате како, битна је жеља, воља, упорност и наравно љубав према послу. Овај посао се ради само ако га волите, иначе не иде, јер храна се спрема с љубављу, и ви сте оно што људима изнесете на тањиру - закључује Славко.
