Турци су га палили и рушили, али је он пркосно опстао: Храм Светог Јована Крститеља - верско чудо у Љигу (ВИДЕО)
На локалитету "Манастирина" (Манастирско), на коме се налази данашње гробље села Дићи, 1991. године откривени су темељи средњовековне цркве са великом некрополом.
Остаци средњовековне цркве и гробља у Дићима, насељеном месту удаљеном осам километара од Љига, представљају непокретно културно добро као споменик културе, а једна од највећих некропола са остацима цркве с краја, како се наводи, 13. века налази се у селу Дићи, поред саме Ибарске магистрале, Храм Светог Јована Крститеља.
Који је то српски бедем на југу: Погрешно је зову МОМЧИЛОВ ГРАД, а туристи је могу видети и у 3Д ИЗДАЊУ (ФОТО)
ОДОЛЕЛА ЈЕ МНОГИМ РАЗАРАЊИМА: У цркви Пресвете Богородице налази се нешто што се нигде у Србији не може наћи
ХТЕЛИ СУ ДА ПРЕТВОРЕ СВЕ ЦРКВЕ У ЏАМИЈЕ: Када су то урадили и са Дечанима, Турци су добили језиву казну од Бога
На локалитету "Манастирина" (Манастирско), на коме се налази данашње гробље села Дићи, 1991. године откривени су темељи средњовековне цркве са великом некрополом.
Археолошка истраживања која су том приликом започета, преузео је Завод за заштиту споменика културе из Ваљева, под руководством археолога Жељка Јежа. Овим радовима откривена је једнобродна масивна грађевина цркве са припратом рашког стила, без централне куполе, која је грађена крајем 13. или почетком 14. века, а најкасније до средине треће деценије 14. века.
Приликом археолошких радова откривена је гробница у облику тумула из периода 1500 - 1200 година пре Христа. Олтарска апсида једним делом лежи на тумулу. У храму је поред ктиторске надгробне плоче пронађено још 14 надгробних плоча.
Црква је запаљена и срушена након пада Србије под турску власт, 1459. године, када су страдале и многе друге цркве и манастири у Србији. На основу очуваних делова архитектуре види се да је црква грађена као храм подужне основе са припратом, бродом и апсидом, два призидана пирга са западне стране окречена у бело. Унутрашњост цркве је била живописана. На основу очуваних фрагмената живописа утврђено је да је живопис дело врхунских мајстора с почетка 14. века.
На овакво одређење хронолошког распона трајања цркве упућују покретни налази керамике, а и метални налази, који, иако малобројни, одају стилско - типолошке карактеристике 14. и 15. века. Овакво датовање подупиру и налази неколико новчића датованих између 1371. и 1454. године.
Реч је о једној од највећих некропола на подручју Србије из 14. века, која обухвата преко 180 надгробних плоча необичног облика из 14. и 15. века. На основу натписа са ктиторске надгробне плоче у храму, зна се да је манастир саградио властелин Влгдраг, из периода владавине Краља Стефана Уроша II Милутина.
Храм св. Јована Крститеља заштићен је као непокретно културно добро (НКД), остаци средњовековне цркве и гробља Дићи - споменик културе (СК 965). Од 2013. године започет је циклус радова на реконструкцији овог археолошког локалитета. У току је изградња главног брода цркве и олтарског дела, а у плану су и друге активности које имају за циљ очување овог драгоценог споменика културе.
Некропола
Око те маусолејне цркве формирана је некропола равних плоча на редове, која је досада највећа истражена оваква некропола на простору српских земаља, која обухвата више од 200 надгробних камених плоча необичних облика. То су хоризонталне надгробне плоче, најчешће без натписа, поједине имају уклесане веома необичне орнаменталне мотиве, постоје и двоводне плоче. Један део гробова је истражен, а скелетни остаци око 170 скелета) су пренети у Ваљево ради детаљније анализе.
Сама некропола је свакако трајала и дуже од цркве и судећи према облицима равних надгробних плоча које су пронађене око порушене цркве, може се претпоставити да се сахрањивање на овој некрополи одвијало можда и кроз цео 17. век. Сахрањивање на овој некрополи трајало је од 14. до 17. века, мада је црква активно живела највероватније до средине 15. века када је запуштена и страдала у пожару, а да потом није обнављана.
Откривено је нових 47 плоча, две са необичним орнаментима који се, на до сада пронађеним плочама, нису сретали.
Обнова цркве
Црквена општина Љиг је на молбу и инсистирање верника села Дићи донела одлуку да се приступи обнови ове средњовековне цркве, посвећене Светом Јовану Крститељу, а током 2007. године земљиште на којем се налази храм са некрополом пренето је у власништво Црквене општине Љиг.
Прибављењем дозволе од стране Општине Љиг, 25. јануара 2008. године одобрена је обнова цркве. На основу идејног пројекта архитекте Божидара Петровића, урађен је главни пројекат који је одобрио Завод за заштиту споменика културе "Ваљево". Радови су започети довођењем електричне струје и постављањем помоћне зграде, а у јесен 2012. године почели су радови на самом храму.
У јесен 2013. године по упутствима архитекте из Завода "Ваљево" изграђена је крипта у коју су 29. новембра 2013. године пренете све кости које су се последње три године налазиле у депоу ваљевског Завода, а пре тога су биле у истраживачком центру "Петница". Том приликом администратор Епархије жичке Епископ шумадијски Јован служио је парастос ктитору монаху Николи и монахињи Ани и свима који су сахрањени у цркви и поред цркве.
Пројекат је финансиран из буџета општине Љиг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
