"ЛАЗО БРАТЕ, СЕСТРА МИ УМИРЕ!" Исповест пацијенткиње из Ниша којој је др Лазић ДВА ПУТА СПАСАО ЖИВОТ
Операција је трајала 6 сати.
- Да није било мог доктора Лазе, мом животу би био крај. Умрла бих да није било њега. После операције сам, кад год бих отворила очи, видела доктора Лазу, седи поред мене на столици. Склања ми зној са чела - емотивна су сећања Дуде Павковић (57) из Ниша, једне од пацијенткиња чувеног српског хирурга, доктора Миодрага Лазића који је преминуо 14. априла после борбе са корона вирусом.
ЗА ПРИМЕР СВИМА! Ови млади људи су ХЕРОЈИ БАЛКАНА, а њихова прича ће вас одушевити
ДР СТЕВАНОВИЋ УПОЗОРИО СВЕ: Вирус неће нестати у мају и јуну, задржаће се много дуже!
ДР КОН ОТКРИВА: Ношење маски биће ОБАВЕЗНО, а овако ће изгледати живот у наредним данима
Дуда каже да је 1992, када је имала 29 година и дете старо 12 месеци, дошла на хирургију у Нишу у полусвесном стању.
- Три доктора су ме прегледала и вратили су ме кући, јако су били дрски. Сећам се, викали су на мене да устанем са кревета, а ја нисам имала снаге. Осећала сам умирем од болова. Све ме је болело и повраћала сам. Избацили су ме малтене из ординације - присетила се Нишлијка.
Како даље наводи, када ју је брат видео кући, био је љут јер су је лекари вратили.
- Брат ме је вратио колима испред хирургије и на сав глас звао:"Лазо, брате, где си? Сестра ми умире". Др Лаза се од некуд створи. Сећам се само да је викао: "Жена умире". Имала сам 29 година само и девојчицу од годину дана. Ништа више не знам шта је са мном било - прича Дуда.
Како даље наводи, операција је трајала 6 сати, како јој је др Лазић рекао.
- Жуч је пукла, излила се по организму. Слепо црево пукло, било је залепљено за кичму. Те ноћи, сећам се, мало сам била будна и видела др Лазу, седи на столици поред мене. Склања ми зној са лица. Сутрадан умирем од болова. Инјекције новалгетол у болници нема. Мој др Лаза дође мени и само ми рече: "Издржи, чекај ме, враћам се брзо". Враћа се душа моја и доноси инјекције, зове сестру да ми да. Тако данима. Кад год сам заспала и пробудила се мој др био је поред мене - каже Дуда која др Лазића зове братом, јер га је након што јој је спасио живот, тако и посматрала.
- Лежала сам непомично и питала га: Брате мој мили, реци ми зашто ова операција оволико боли? На то ће он: "Ниси имала једну већ две операције". Била сам у шоку када ми је испричао шта ми десило. Рекао ми је да су секунде биле у питању. Месец дана сам провела у болници. Да није њега било, тада би се мој живот завршио - испричала је Нишлијка која је неколико година касније оболела од тумора на дојци.
Тада је њен доктор Лаза поново био ту за њу, у још једној невољи.
- Он је био мој анђео. Захваљујући њему, моје девојчице данас имају живу мајку. Али смо се много намучили, и он и ја. Операција тумора је била катастрофа. После операције сам постала алергична на конце. Отварао ми је рану три пута да види шта је у питању. Стање се погоршавало. На крају је открио да сам алергична на конце, скинуо их је и превијао ме три до четири пута дневно. Три месеца. Одакле му толика снага да се бори са мном не знам и никада ми неће бити јасно - каже Дуда која је свом доктору посветила песму.
- И данас ко јуче сузе се скупиле у грумен па низ лица на длану их све скупила. Расплака ме брате мој мили објава једног господина Ненада, пита човек: "Где је овај доктор до сад био, како се за њега није чуло?". Разумела сам га, па ево ста му одговорих: "За њега је свако знао, понајвише онај што је тешко боловао", тужне су речи које је поделила Дуда.
- Био је, рекох, стена од човека, висок око метар и деведесет, а кад у кломпама ходником срећан прошета, био је и много већи. Са слушалицама око врата, насмејаног лица, сваког пацијента помилује са руком оном његовом милом и драгом - написала је Нишлијка која је своју тугу претворила у стихове песме.
- Тешио нас да ће боље бити, да ћемо из постеље устати, да ћемо се животу радовати. Цео Балкан морао је да зна, каквог доктора има. Знају Хрвати, Муслимани, Горанци, Словенци а најмање Србијанци. Да, тако сам рекла и истина је то, највише га познају они преко Дрине.
Из мртве је многе подизао, мени веру и наду у животу вратио. На ивици сам смрти била, а онда ко да сам захваљујући теби васкрсла.
И ево сада о теби мој анђеле пишем, опрости, сузе не могу да избришем. Лију ко из кабла, и нека их, нека падају. Теби се многи висе не надају, да ћемо се у овом животу опет срести, за помоћ тебе брате молити. Али једно знам, из срца те ником не дам. Чувам те ко зеницу ока свога тако ми живота мога.
И срешћемо се ми једном у другом животу, и онда ћу ти рећи све што болело ме. И Клинички центар Ниш носиће име твоје, то засигурно готово је.
И не дам те, и чувам те ко најдраже благо... Мој животе... Моја надо. Некада твоја најтежа болесница бледог, уморног лица, а данас аутор Дуда Павковић - написала је Нишлијка.
ЗАПРЕПАСТИЛА НАС ЈЕ АГРЕСИВНОСТ КОРОНЕ! Др Стевановић са Инфективне о критичном периоду и СПАСОНОСНОЈ ТЕРАПИЈИ
ОНИ СУ ПРАВИ ХЕРОЈИ! ЛЕКАРИ ЗАПЛЕСАЛИ У ЗЕМУНУ: Смена од 15 сати под скафандерима није их сломила (ВИДЕО)
"ОВО ЈЕ САДА ПЕСМА!" Док је Србија у полицијском часу, пензионери УЖИВАЈУ НА ТАШУ - погледајте и сами (ВИДЕО)
ХЕРОЈ СА БАНОВОГ БРДА: Повређени полицајац би искрварио НАСРЕД УЛИЦЕ да није било ХРАБРОГ КОМШИЈЕ (ФОТО)
КОНАЧНО! Др Кон обрадовао ЦЕЛУ ЗЕМЉУ: Нема више жаришта корона вируса у Србији, ЕПИДЕМИЈА СЕ ГАСИ
