Манастир на Косову и Метохији у којем се дешавају ЧУДА! Бака Стојанка на овом месту ЛЕЧИ СВЕ БОЉКЕ!
У кући Стојковића, овај својеврсан обичај преноси се са колена на колено, децанијама уназад. У дворишту бака Станојке има доста лековитих биљака које сама сади и негује, али и много тога још.
Домаћица Стојанка Стојковић (72) из села Горње Кусце код Гњилана, од пролећа па до касне јесени, поред свих других обавеза не напушта обичај и навике да бере лековито биље у околини манастира Драганац, на свега неколико километара, северно од места где живи.
У кући Стојковића, овај својеврсан обичај преноси се с колена на колено, по женској линији, деценијама уназада.
РЕКЛИ ЈОЈ ДА ИМА РАК, ПА ДОБИЛА НА ЛУТРИЈИ: Медицинска сестра новац је уложила У ОВО, њен поступак оставиће вас У НЕВЕРИЦИ!
ОХРАБРУЈУЋА ВЕСТ: Торлак може да детектује коронавирус у року од шест до осам сати
Манастир Драганац данас је духовни стожер за више од 30.000 Срба који живе у овом делу Космета, саборно и место утехе за све чија душа тражи живу веру православну, као пут ка спасењу.
Манастир се налази у истоименом селу Драганац, у нетакнутој природи. Пут којим се иде до Драганца води кроз храстову шуму, од које ништа друго не види, осим парчића неба и на њима облаци. Даље у родном селу, као и у самој шуми, Стојанка бере биљке, које суши за чај и мелеме.
- Има овде свега. Ту је хајдучка трава, мајчина душица, кантарион, зова, липа, све набрано на ливадама и у шумама около Драганца.
Манастир Драганац задужбина је кнеза Лазара, који је ову светињу саградио у спомен на своју прерано преминулу ћерку Драгану, која је имала свега 16 година када се упокојила. Кнез Лазар подигао је главну манастирску цркву посвећену архангелима Михаилу и Гаврилу.
-Ово је велика светиња, као и све што је у њеној околини. Тако је и са биљкама које овде расту. Ми верујемо да имају посебна лековита својста, управо зато што су изникле на поднебљу које је свето, које толико векова сведочи о вери, православљу и животу Срба у овим крајевима - прича Стојанка док пребира по кутији у којој је осушено биље које је сакупљала током лета и јесени у околини Драганца.
Рођена је у Драганцу и прича како је од малена учила од своје мајке, а потом и свекрве које се биљке за шта користе, кад се беру и како их треба сушити, како би сачувале сва лековита својства.
- Најбоље је да се травке и остале лековите биљке беру од Ивањдана. Од тог датума па надаље, кажу наши стари имају највећу лековиту моћ. Када год нешто уберем и донесем кући, ставим да се суши на промаји, у хладовини. Ево како се прави кантарионово уље, које је веома лековито за зарастње рана и за кожу уопште. Цветови кантариона потопе се у уљу у некој флаши и тако на сунцу стоје месец ипо дана. Уље добије светлоцрвену боју, специфичног мириса. Поред коришћења за зарастање рана, веома је добро и да се ставља на лице, како би кожа била мека, а тен чист - открива Стојанка.
Она из једног завежљаја вади восак, стар неколико деценија, који је наследила од своје свекрве. Каже да је веома лековит, јер је из кошница које су у околини Драганца.
- Кад се око инфицира, одреже се мало воска, који се загреје, тек толико да омекша. Потом се стави на око и инфекција преко ноћи нестане. Имам и бели камен, белу земљи која је лековита за кожна обољења. Најбоље лечи тзв, "русу". То је црвенило на кожи, нека врста осипа, који нестаје, након што се овај бели порах утрља на на кожи, где се црвенило појавило - прича Стојанка.
У њеном дворишту има има доста лековитих биљака које сама сади и негује, али и много тога још. Ту су цинцари, дуње, домаће купине, малине и друго воће.
- Ту је и проја, спремљена од домаћег кукурузног брашна, самлевеног на воденици. И она је као лек. Често је правимо. Све је овде прожето вером и правослаљем, изникло на светој српској земљи, отуда и та лековитост за душу и тело - појашњава Стојанка.
Недалеко од шуме, у којој се налази село и истоимени манастир Драганац,још увек одолевају и остаци средњовековног града Прилепца, на једној од високих стена. Ту се према расположивим историјским подацима 1329. године родио кнез Лазар. Северозападно од драганачких шума је Ново Брдо, са остацима средњовековне тврђаве, подигнуте у време краља МИлутина. Овај крај био је економско седиште Немањићке државе због богатих рудних налазишта.
Данас у Косовском Поморављу живи између 30.000 и 40.000 Срба. Упркос великим проблемима са којима се сусрећу, одлучни су да остану и опстану на Космету.
- Не плашим се ничега, ако морам да умрем и страдам, нека то буде на мојој земљи у мојој кући. Горње Кусце је велико српско село, са преко 400 домаћинстава. Живи се углавном од пољопривреде, а по неко има срећу и да ради у школама или у здравственим установама. Одржавају нас вера и наше светиње, које су стре и по вишевекова. Сведочаснство су нашег постојања на Космету, остајемо овде, шта год се дешавало - поручује Стојанка док пребира по лековитим осушеним травкама.
Додаје да у кутији има преко 30-ак различитих биљака "за сваку бољку". Ипак најбољи лек за то кад боли душа, каже, је у манастиру Драганац.
Панчићева оморика пред ИЗУМИРАЊЕМ? Могла би да нестане у наредних 50 ГОДИНА: БиХ и Србија се боре за очување!
ДА ЛИ СРБИЈИ ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА? Деца од 5 до 14 година су највише угрожена!
Ове лекове ни случајно не купујте БЕЗ РЕЦЕПТА! Ево шта је важно знати о њима
Марко (28) је ПРОПУТОВАО СВЕТ у ИНВАЛИДСКИМ КОЛИЦИМА: Руши СВЕ предрасуде, а ОВО је његова прича!
СРПКИЊА ИПАК НЕМА КОРОНАВИРУС Дозвољено да напусти карантин у Индији
