ЛЕПЕ ВЕСТИ: Нема више ШЕТЊЕ ПО ШАЛТЕРИМА! Ево колико ће нам Централни регистар становништва олакшати живот и КАДА
"Идеја је да грађани више неће морати да иду од шалтера до шалтера како би прикупили различиту документацију да би завршили неки посао"
Када 1. септембра 2020. године буде успостављен Централни регистар становништва, у сваком тренутку знаћемо колико је беба рођено у Србији, колико људи је умрло, каква је етничка структура, образованост, економска активност или социјални статус становника.
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЈАКОВ! Праштамо грех клевете, а ево шта би требало НЕУДАТЕ ДЕВОЈКЕ да ураде у ПОНОЋ! (ВИДЕО)
Нисте ни свесни шта радите себи! Овај ЛЕК користи сваки Србин, а ни не зна колико је ОПАСАН!
ВАТРЕНЕ СЦЕНЕ У СРПСКОЈ СЕРИЈИ! Због ових кадрова цела Србија је била прикована за мале екране! (ФОТО)
Он ће, обећавају надлежни, олакшати свакодневни живот обичном грађанину и у Београду и у Бабушници. Омогућиће једноставнију процедуру за одлазак у пензију, али и упис у школе и на факултете.
Праву слику о броју становника у нашој земљи данас сазнајемо тек на сваких 10 година, када се уради попис становништва. У међувремену се само на основу процене може говорити колико људи живи у Србији, колико је оних који су одлучили да се венчају или разведу, оних који су се преселили у други град или се иселили из наше земље.
Шта за грађане Србије значи успостављање Централног регистра становништва? Да ли ће им и колико олакшати свакодневни живот?
- Врло брзо ће им бити јасне све погодности - каже Марина Дражић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе за матичне књиге и регистре, и додаје:
- Идеја је да грађани више неће морати да иду од шалтера до шалтера како би прикупили различиту документацију да би завршили неки посао. Све електронске базе које имамо у држави биће повезане, а систем ћемо проширивати по успостављању нових база.
Тренутно Закон о централном регистру повезује 13 евиденција. Поступак ће тећи тако да када грађанин поднесе захтев, службеник који има приступ систему преузме податке и обавести га да је поступак завршен. Тако ће им посао бити прилично олакшан.
- На пример, очекујем и да ће и нотари имати приступ Централном регистру, као што сада имају увид у матичне књиге, и да ће моћи да приступе подацима непоходним за оверу одређеног уговора - каже Дражић и додаје:
- То могу да буду подаци, рецимо, о брачном стању неопходни за оверу купопродајног уговора.
То су, објашњава она, такозвана статусна питања. Историја података о, на пример, промени пребивалишта, неће постојати у регистру, она ће моћи да се види у институцији надлежној за тај регистар.
Законски рок за успостављање Централног регистра је 1. септембар 2020. године.
Прва фаза је успостављање, затим мигрирање података из основне евиденције у централни регистар, потом фаза тестирања да су они добро пребачени и тачни и да систем функционише.
Саговорница поменутог листа наводи да ће само овлашћене особе имати право да користе регистар. То значи да ће институција одредити људе који ће моћи да "уђу" у систем. Он ће памтити ко је улазио, које је податке користио, у ком тренутку, а све је то неопходно због контроле и што веће заштите података.
- Очекујем да ће све државне институције користити регистар - каже Дражић и наставља:
- Новина је да ће грађани имати могућност да уз уношење матичног броја сами провере податке о себи, а за непотпуне или нетачне моћи ће да се обрати надлежним институцијама да то допуне или исправе. Под условом да није управни поступак у току. То се односи, рецимо, на непостојање података о пребивалишту.
Михајло Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и електронску управу, каже да је за развој савремене електронске управе потребно да се развију и успоставе четири основна регистра. Један од њих је и регистар о становништву, односно једно место где ће се наћи подаци о свим грађанима Републике.
- Законом о регистру је утврђено да ћемо све податке ставити на једно место. То су подаци који се налазе у матичним књигама, о пребивалишту, боравишту, држављанству, затим, подаци из Централног регистра о социјалном осигурању, о пореским обвезницима, њиховом имовинском статусу, о странцима који бораве у нашој земљи, подаци из адресног регистра... Све њих морамо да ставимо на једно место - каже Јовановић.
Он истиче да ако се једном промени презиме или адреса становања, грађани неће морати да иду на пет шалтера да то измене и у документима, него ће бити довољно да само једном региструју промену, а то ће се одразити на све остале податке.
- На тај начин штеди се време и повећава тачност података - тврди Јовановић.
У неким развијеним европским земљама регистар становништва води се већ пола века. На нашим просторима први је направљен у Словенији 1953. године, а у Београду постоји од 1957. године.
У време последњег пописа становништва на европском континенту 2010. и 2011. године, у 21 европској земљи, укључујући и нашу, попис је урађен на традиционалан начин.
У пет земаља попис је спровођен само на основу регистра, а тринаест земаља определило се за комбинацију пописа и регистра становништва.
Метеоролог објашњава зашто је дошло до ТОРНАДА У ИНЂИЈИ! Ево шта да радите у таквим ситуацијама
Да ли девојка и коњ ОДЛАЗЕ ИЛИ ДОЛАЗЕ? Фотографија подигла БУРУ НА ИНТЕРНЕТУ, нико није сигуран (ФОТО)
ОВО СУ НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА! Откријте да ли сте ПЛЕМИЋКЕ КРВИ, некада су их носили НАШИ ВЛАДАРИ
Ана није једина! Ово су ТИХИ ХЕРОЈИ Србије који су одбранили Стару планину (ФОТО)
Душанка је остала удовица са троје деце: Свекру је на самрти дала ОБЕЋАЊЕ - од тада свако јутро загрли СТУБОВЕ КУЋЕ
