ИМА ЈОШ ДОБРИХ ЉУДИ! Мајин гест одушевио Србију: Помогла дечаку на НЕСВАКИДАШЊИ начин, па примила позив из иностранства "Мислим да је ово била нормална реакција!"
Дала је све од себе да помогне.
Враћајући ћерку из школе, Маја Стојаковић из Сремских Карловаца, пронашла је дечији новчаник, а у њему је било и подоста новца. Помоћу здравствене књижице утврдила је да се ради о петнаестогодишњем дечаку, а онда, размишљајући да је детету можда и хитно, одмах креће у потрагу за њим. У жељи да му врати изгубљени новац, Маја је истрајала, па се са Матејем (15) састала док је боравио у хотелу на екскурзији, 15 километара далеко од њеног дома.
Несвакидашња упорност једне Маје која је у близини своје куће пронашла новчаник дечака из Лесковца препричава се ових дана нашироко. Ово није обична прича у којој изгубљену ствар поштени проналазач односи у полицију и враћа се својој кући, већ прича једне мајке која је желела да изгубљени новац дође што пре до дечака који је годиште њеног сина како му екскурзија не би прошла у лошем расположењу због немилог догађаја.
Маја је за медије испричала на који начин су она и њен супруг покушавали да нађу дечака и како је изгледао њихов сусрет са њим.
- Када смо пошле кући ћерка и ја из школе у близини наше куће пронашли смо новчаник. Узела сам и видела на здравственој књижици да се ради о дечаку који је 2009. годиште и онда схватим да је то дете годиште мог сина. Ја сам узела новчаник, дошла кући и објавила то на страници "Сремски Карловци" где људи обично објављују када је нешто изгубљено и пронађено. Међутим, ту се нико није јављао. Уз здравствену књижицу била је чланска карта за теретану. Како се нико није јављао на тој страници, супруг и ја смо тражили други начин да вратимо новчаник. Ја сам назвала теретану и добила власника. Замолила сам га, уколико тај дечак посећује теретану, да ми јави јер желим да му вратим. Он је рекао да ће видети и да можда има неке податке па ће ми се јавити. Ја сам тада отишла до амбуланте да ми они очитају помоћу здравствене књижице адресу али ту сам прошла безуспешно. Онда сам помислила можда да и не живи у Карловцима него да је дошао некоме у посету или на екскурзију - како Маја није имала успеха у самосталном проналажењу власника, она је одлучила да оде у полицију и тамо однесе новчаник.
Након што је дала изјаву, Маји је зазвонио телефон где јој пише да је позив упућен из Словеније.
- Већ је било 18.30 часова, а ми смо без успеха покушавали да вратимо тај новчаник и једно што ми је остало јесте да одем у полицију. Тамо сам дала изјаву и испричала сам кад сам новчаник пронашла, где и колико је било новца. У међувремену, док сам чекала да они то откуцају, да потпишем те папире и да се заврши процдура, мене зове неко из Словеније. Ја се питам ко би сад то могао да буде и јављам се. Тад чујем мушки глас који ме пита да ли сам ја Маја, и говори ми да је он Матејин отац и да му је мој контакт дао власник теретане. Баш сам била срећна и одмах сам рекла службеници да сам се чула са оцем дечака, а она ми одговара "Ево ја причам са његовом мајком" - препричава Маја за Telegraf.rs.
Она ту сазнаје да је дечак из Лесковца после чега се чује са његовом мајком.
- Она ми је рекла да је Матеја на екскурзији и да је одсео у хотелу. Рекла ми је да могу да оставим новчаник у полицији или ако ми није проблем ја да однесем. Рекла сам јој да ћу ја однети и да сам такође родитељ. Размишљала сам о томе да се то могло десити и мом сину и да не желим да му пропадне екскурзија. Тада сам назвала мужа рекла сам му да смо нашли дечака и где се налази. Тај хотел где је он одсео је од нас удаљен 15 километара. Он је био пресрећан, грлио ме, љубио говорио, "Ви сте чудо". Када је чуо да му је новац ту остао је у неверици - прича Маја.
Она истиче да као родитељ зна колико значи сваки динар, поготово у ситуацијама када дете треба послати на екскурзију, па му приликом тога и купити нешто ново, а онда дати и за џепарац и да је зато желела да дечаку што пре однесе новац.
- Нисам урадила ништа што одступа од нормалног, сматрам да би тако свако требао да поступи - истакла је Маја за крај.
Извор: Србија Данас/Телеграф/Аутор: Катарина Петровић