МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА ОБЕЛЕЖИО 200 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА: Српски симбол злочина и покајања (ФОТО)

Светом архиререјском литургијом коју је служио владика браничевски Игњатије Мидић, у присуству 11 свештеника, руководства општине Велика Плана и више стотина верника, обележена су два века постојања манастира Покајница. 

Покајница је одавно прерасла локалне поморавско-шумадијске оквире и постала замршена и поучна српска прича о злочину и покајању.

Цркву је 1818. године подигао кнез смедеревске нахије Вујица Вулићевић. 

До јуна 1817. народни старешина, војвода и један од војсковођа Првог српског устанка, а од кобне радовањске ноћи само издајник и убица свог кума Карађорђа Петровића. Вожда Првог српског устанка. Једне од највећих и најзаслужнијих личности у српској историји.

Црква је подигнута уз сагласност, а неки извори из тог времена тврде, и уз финансијску помоћ налогодавца најчевенијег српског злочина и кумоубиства Милоша Обреновића и његове супруге Љубице. 

О години изградње цркве, која је посвећена преносу моштију Светог Николе, сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у брвно, лево од улаза у цркву: „сие церков огради господар Вуица за помен 1818.“

Нема доказа да је Вулићевић цркву подигао због гриже савести, али народно предање је одлучило да јесте. Па је црква добила име Покајница. 

Остаје неразјашњено и зашто црква није подигнута у Радовањском лугу, на месту на којем је Карађорђе убијен, већ пет километара даље, надомак Велике Плане. Вероватно се уочи или после убиства на том месту догодило нешто значајно, чим га је несрећник који је одлучио да буде ктитор изабрао за своју светињу.