МАРИЈИН КОРОНА ДНЕВНИК! Детаљно описала БОРБУ: Покидала сам мишиће од сувог кашља, повраћала сам од болова...
Марија је своје симптоме описала у целости
- За корона вирус сазнала сам као и сви. Светски и домаћи медији су почели да бомбардују информацијама о дешавањима у кинеском граду Вухану и ширењу вируса међу тамошњим становништво - почиње Марија са својом исповести.
МЕЊАЈУ СЕ СИМПТОМИ КОРОНЕ КОД ПАЦИЈЕНАТА: Докторка из Београда открила које три ствари су сигурни знак заразе
РЕДОВИ СУ ОГРОМНИ, А ВРЕМЕ СВЕ ХЛАДНИЈЕ: Да ли ће се у Србији постављати шатори испред ковид амбуланти?
ШТА СРБИЈУ ЧЕКА У ПЕТАК УЈУТРУ? Ово су три нове мере које се налазе на столу Кризног штаба
Језиви снимци људи који су падали по улицама као покошени, затим одскакали од грознице која их је тресла на носилима Хитне помоћи, била је слика коју није могао да поднесе мој осетљиви желудац.
Ипак, како то бива када се активира одбрамбени психосистем, веровала сам да се то дешава "негде тамо". Ехееееј, Колико хиљада километра до кинеског града за који до тада нисам никада чула...
Верујем да је мало ко слутио да ће неки заражени шишмиш уз Вухана стићи и до Београда, Србије. Коме би пало на памет да прелеће толику дистанцу...
Изреволтирана што је неко појео неког шишмиша покупивши га у неком тзв. "wet маркет-у" имадох жељу да га питам:
Тако сам наставила да пратим светске и домаће вести у убеђењу да су се Кинези превише занели, али да ће зараза бити локализована како какав пожар.
Негде крајем јануара, моја ћерка, тинејџерка, пожалила се да јој није добро. Тачније 26, јануара 2020. господње. Опет има контролни из математике, помислих.
Али топломер ме је демантовао у моменту. 37,8 показивала је скала, а ја сам, као и свака мајка "н" пута пролазила кроз дечје болести и пролазне грипове. Чај, лимунада, алангетик, туширање млаком водом... Температура се не спушта, штавише, галијум (замена за живи) рапидно се кретако ка врху.
Болело је све, а мене душа гледајући своје дете немоћно и исцрпљено, немајући представу шта учинити - а нисам могла ништа...
Сутрадан смо посетили њену докторку с којом смо развиле врло пријатељски однос. На питање да ли би то могао бити корона вирус, слегла је раменима и рекла да незванично један Кинез већ лежи на инфективној.
Преписала јој је хемомицин након што је послушала плућа.
Исцрпљена, легла сам да спавам по доласку кући, али сам се ускоро пробудила у снажним боловима који се могу описати с боловима ломљења костију - не претерујем. Из кревета нисам успела да устанем наредних десет дана.
Ћерка је почела да се опоравља, не сасвим, али јој је било боље, када је почео суви кашаљ код обе који је "цепао плућа" и порадио на трбушњацима својски. Верујем да су нас комшије из суседног блока чуле.
Повраћала сам од несносних болова, пала сам на плочице купатила, након чега нисам могла сама да устанем. Мирис, укус, све оно што су пар месеци касније наводили као симптоме САРС-Цов-2, нестли су. Никакви тестови нису били доступни да дијагностикују јесмо ли закачили COVID-19 или је у питању сезонски грип, али ако оно није била корона, ја корону преживела не бих - у то сам сигурна.
Одскакала сам од кревета, баш као онај Кинез на носилима хитне помоћи, грозница је тресла читаво моје тело. Моја ћерка, видно забринута, позвала је 194, али општа питања без конкретног одговора чинила су ме још нервознијом. Нису криви ни лекари, али нисам ни ја. Први пут сам узела антибиотик на своју руку, јер није било шансе да се довучем до било које здравствене установе.
Тек два сата дневно осећала сам се солидно, не најбоље, али ок да се опростим од пријатеља путем друштвених мрежа јер нареедни сати најављивали су пакао.
Не могу да тврдим да сам прележала корона вирус, па нам је Војвођанин "отео" титулу нултог пацијента у Србији, али ситуацију са пандемијом нисам схватила олако. За 10 дана изгубила сам 4 килограма. Придржавам се свих прописаних мера превенције, носим маску, одржавам физичку дистанцу, колико ми то други омогућавају и посматрам немарност, оспоравање постојања вируса под аргументима како је ово пројекат у коме се штанцују послушници ситема.
