ТЕЛЕФОН МАТЕЈА ДАВАО СИГНАЛЕ ИАКО ПРОИЗВОЂАЧ КАЖЕ ДА НИЈЕ МОГУЋЕ? Ово су мистерије које већ 27 дана муче Ненада Периша
Мноштво питања на која нема одговора муче Матејевог оца.
Ускоро се навршава месец дана од нестанка Сплићанина Матеја Периша (27), чији се траг изгубио у ноћи између 30. и 31. децембра у Београду, а његов отац изјавио је за хрватске медије да не губи наду да ће му син бити пронађен.
НАЈБОЛНИЈИ ИНТЕРВЈУ ОЦА НЕСТАЛОГ МАТЕЈА - ГОВОРИ О СИНУ И ГРЦА У СУЗАМА: "Гледам у мутну воду и размишљам да ли је унутра" (ВИДЕО)
"НАДА ДА ЈЕ МАТЕЈ ЖИВ ЈЕ СВЕ МАЊА - БЛОКИРАО МЕ ЈЕ" Перишева другарица којој је "видовњак" ПРЕТИО СМРЋУ открила невероватне детаље
МАТЕЈЕВ ДРУГ ЈУРИО ЗВЕЗДАШЕ ПО СПЛИТУ? Испливали шокантни детаљи који бацају ново светло на понашање Сплићанина у ноћи нестанка!
Како преноси Слободна Далмација, Ненад не губи наду, гледа позитивно у исход истраге и нада се како ће се заједно са живим Матејем вратити у Сплит.
- Биће то велико славље у моме Сплиту, у Хрватској, али и у Београду, када Матеја пронађемо. Не желим уопште помислити да га нећемо пронаћи живог. Размишљам позитивно, сви око мене размишљају позитивно и готово је невероватна количина подршке и позитиве коју добијам из свих делова бивше државе, али и из Еуропе. Људи ми нуде смештај, стан, храну…, а ја већ 25 дана живим код једног мог пријатеља у Београду који ми је широм отворио врата свога дома. Недавно сам му рекао да којим случајем живим још 20 живота, не бих му могао вратити оно што је он за мене учинио - каже Ненад за тај портал.
- Ја сам у Београду, не мислим се враћати у Сплит док не пронађем сина. Немам где ићи без њега. Односно, могу се и вратити у Сплит и седити код куће у фотељи и размишљати о ономе што се догађа у Београду, али таква могућност уопште није у фокусу мог размишљања. Желим бити овде док не нађемо Матеја, код себе имам Матејеве ствари које могу помоћи псима у полицијској потрази и сарађујем са српском полицијом, како би што пре решили овај кошмар - каже Периш.
Периш се потом осврнуо на вече када му је син нестао.
- Ја цело време говорим да ме овог кошмара може "ослободити" само истина. У мојој глави недостаје време након спуштања Матеја ближе реци покрај ресторана "Саванова". Но, нити једна камера није снимила Матеја да се спушта у реку, да у њу упада, нити једна камера није видјела да Матеј има било какав контакт с неком особом покрај "Саванове" и та река је права енигма. На снимкама се види да се Матеј спушта покрај "Саванове", али се део након тога не види, јер на том делу нема камере - говори Периш.
И Матејев телефон је енигма.
- Телефон, односно сигнал телефона уочава се на два места, испред "Саванове" и онда након нека два и по сата - каже Ненад Периш.
Мноштво питања на која нема одговора муче Матејевог оца.
- Како је могуће да се сигнал појављује покрај Ратног острва, око 4.15 сати, а то је око два сата и 20 минута након задње Матејеве снимке покрај "Саванове" у 1.55? Како је могуће да мобилни реагује ако се налази у реци? Ако је Матеј потонуо у реку, а мобилни му је био у џепу, онда је након 2.20 сати он неупотребљив, мокар, на дну реке и не би могао давати сигнал. Произвођач мобилног каже да може давати сигнал ако је мокар највише пола сата. Дакле, ако је мокар, не би засигурно могао давати сигнал након готово два и по сата - објашњава Периш.
У ових 27 дана Ненад је разговарао с многим људима који би могли нешто знати или помоћи у потрази за Матејем.
- Разговарао сам с човеком који је из Саве спасио 30-ак особа које су упале или скочиле у реку. Он има ресторан код Панчевачког моста, негде на ушћу Саве и Дунава. Рекао ми је да је једном једна жена у зимском раздобљу, какво је сада, скочила с Бранкова моста и да је он кренуо за њом у потрагу те је пронашао живу након четири сата. Одвезена је у болницу, али је, нажалост, након неколико дана у болници преминула од посљедица хипотермије - каже Периш и додаје:
- У уторак је полиција поновно, са псима, прегледавала Ратно острво које је у депресији у односу на реку (поплављено). На том отоку има десетак излетничких кућа, а величине је око 1500 пута 1500 метара. Ништа ми још нису јавили, али да су Матеја пронашли, засигурно би ми одмах дојавили - каже отац.
- Тај простор испред ресторана може се напустити неопажено, управо због тога јер не снимају камере. Тамо постоји и велики паркинг па није искључена могућност да је тај простор Матеј напустио и у неком аутомобилу. Српска полиција врло професионално и одговорно обавља свој посао, људи истражују у "хиљаду смерова", а уз то им помаже и полиција РХ. Ништа не препуштају случају, раде дан-ноћ и стално проналазе нове смерове истраге - говори Периш.
Периш је упитан и да ли му се Матеј икада пожалио свом оцу по питању нечега, је ли био незадовољан животом, разочаран у нешто и може ли нешто тако повезати с његовим нестанком?
- Никада ми се није жалио ни на што. Матеј је младић који је пун живота, планова. Одговоран је, хтео је пронаћи посао у својој бранши, завршио је економију, али је исто тако хтео наставити бити и скипер. Ја сам желео да се ухвати своје струке, иако знам да је боља зарада лети када је скипер. Видели смо се за Божић и тада смо играли карте. Он је био у пару са сестром Луцијом, а ја с Матејевом другом сестром Лауром и то су увек "ратови" када играмо карте. И онда, након пар дана, позив из Београда, који нам је потпуно променио животе. Страшно - каже Периш и додаје:
- Покушавам не слушати непроверене информације и оне "са стране". Мени је најважније да Матеја пронађемо и да се заједно вратимо кући. Нека се после разглаба шта је било, зашто је било и како је било. Добио сам информацију да ћу се поновно сусрети с представницима спрксе полиције када им колеге из РХ поновно дођу у Београд - каже Ненад Периш.
У целом овом кошмару Ненад покушава остати прибран колико је год то могуће.
- Покушавам бити рационалан и морам својој породици у Сплиту и својим кћеркицама објаснити да живот мора ићи даље и да би и Матеј тако хтео. Ово што сам ја више од 25 дана у Београду мени изгледа као 25 година - каже.
Истиче да има велику подршку у Србији.
- Иако цело време носим заштитну маскицу на лицу, људи ме на улици препознају. Изражавају ми подршку, прилазе ми, многи и плачу и управо због тога не волим излазити вани. Неки дан сам био у маркету, па су ме тамо препознали. У кафићу, где ме недавно чекао мој пријатељ код којег боравим, пришла ми је једна жена и питала ме јесам ли ја Матејев тата. Ја сам јој одговорио да јесам, а она ме загрлила и почела плакати. Ту сам, у Београду, остајем овде док не пронађем сина живог. Позитивно размишљам, захваљујем свима који саосећају са мном и који моле за Матеја. Не дам негативним мислима да ми уђу у главу. А ако буде другачије, онда против тога не могу ништа, јер човек снује, а Бог одређује - закључује Ненад Периш.
