МЕСТО КОЈЕ ОДИШЕ ИСТОРИЈОМ И ЗНАМЕНИТОСТИМА: Светски познате и признате личности долазе баш одавде - из Богатића (ФОТО)
Због своје бурне историје, ратовања, губитака, али и херојских освајања, Мачва, али пре свега Богатић као што му и само име каже, постао је, и до дан данас остао општина богата историјом захваљујући многобројним познатим личностима
Богатић је насеље, али и средиште истоимене општине Богатић која се налази у Мачванском округу. Удаљено око стотинак километара, западно, од главног града Београда, представља Србију у најлепшем светлу не само у оквиру својих граница, него и шире, и не само по лепоти и природним богатствима, већ и по познатим личностима које су својим радом и делом исписали богату историју како Србије, тако и Богатића.
ПРВИ ПРЕДСЕДНИК САД КОЈИ ЈЕ ПОСЕТИО ЈУГОСЛАВИЈУ: Упамћен је по скандалу, а Тито га је насамарио једном реченицом
КО ЈЕ БИО ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Велики владар Србије на власт дошао са свега 13 година! (ФОТО/ВИДЕО)
ОДОЛЕЛА ЈЕ МНОГИМ РАЗАРАЊИМА: У цркви Пресвете Богородице налази се нешто што се нигде у Србији не може наћи
Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова. За време првог српског устанка, Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша, почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип градског, мачванског, друмског насеља. Варошицом је проглашен 1924. године.
Због своје бурне историје, ратовања, губитака, али и херојских освајања, Мачва, али пре свега Богатић као што му и само име каже, постао је, и до дан данас остао општина богата историјом захваљујући многобројним познатим личностима који су били становници Мачве, и самог Богатића.
Прва асоцијација на Мачву и Богатић јесу ове личности:
Јанко Веселиновић
Јанко Веселиновић по броју објављених радова спада у категорију најплоднијих српских приповедача. Према тврђењу Стевана Јелаче, који је приредио целокупна Јанкова дела, за двадесетак година стваралаштва Јанко је објавио 127 приповедака, два романа и два позоришна комада. Иза Јанка Веселиновића су остала и два незавршена романа.
У својим приповеткама Јанко је сликао своју Мачву у којој је рођен и коју је страсно волео, и Посавотамнаву, коју је упознао као учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Његове приповетке су посвећене сељацима, чији живот жели да прикаже што изворније, али и да идеализује склад и хармонију породичне задруге.
Милић Станковић - Милић од Мачве, академски сликар
Милић Станковић (Милић од Мачве) је рођен 30. октобра 1934, године у Белотићу, а умро 8. децембра 2000. године у Београду. Један је од најеминентнијих српских сликара XX века. Дипломирао је на Академији ликовних уметности 1959. године, након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је УЛУС од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка).
Стојан Чупић Змај од Ноћаја
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастрира.
У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског салаша. Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић.
Драган Ђуричић - академски сликар
Рођен је 1961. у Богатићу. Ликовну академију завршио 1988. године. Умро 6. јуна 2003. године. Сликар равнице и људске душе Убоги просјаци, поспани пијанци, старине изборана лица, чедне лепотице набреклих груди, витези од опанка, на јунској врелини израњају око одра уснулог сликара портрета, вечно заљубљеног у класично реалистичко, фигуративно сликарство, незаборавних мајстора барока Рубенса и Рембранта.
Његовој сељанки која је напртила тешку корпу кукуруза клецају колена, а игра светлости на дринској плажи гради прелепи лик и облик купачице. Из устрептале врелине израњају стари чираци, плетени балони шљивовице, хајдучка пушка кремењача и кубуре. На тренутак бљесну гњиле крушке, натруле жуте дуње, зреле колачаре и axinke, те заборављени наслани, плотиви и шумарци завичаја.
Милош С. Милојевић - историчар, политичар и књижевник
Рођен је у Црној Бари 16. октобра 1840. године. Отац му је био свештеник. Гимназију је завршио у Београду, где је 1862. године дипломирао на Правном факултету. Потом одлази у Москву где наставља школовање. Дипломирао је на Историјско-филозофском факултету истовремено изучавајући упоредну филологију живих и изумрлих словенских племена с политичком и упоредном књижевношћу. Подстакнут усвојеним знањима, први пут се јавно оглашава 1866. год. чланком Пропаганде у Турској, обзиром да су Срби у то време још увек под страном влашћу. Основао је и Друго одељење Богословије за које пробира студенте из свих српских крајева под Турцима и хитно их спрема за учитеље и свештенике у неослобођеним крајевима.
Панта Михајловић
Био је српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. Увео је прве телефоне у Београду. У Бечу је завршио електротехничку школу, затим отишао у Швајцарску, а одатле у Берлин, где као признати стручњак ступа на посао код фирме Сименс-Халске. За шефа фирме Сименс-Халске у Њујорку је постављен 1873. Од 1875. поново је у Србији где ступа на рад у техничко одељење војне фабрике у Крагујевцу. 1882. године добио је концесију за изградњу телефонских станица у Београду и Србији. Између зграда на углу Булевара Краља Александра и инжењерске касарне на Палилули увео је прву телефонску линију у Београду, 14. марта 1883. Шеф Телеграфско-телефонског одсека Дирекција државних железница постао је 1885. Вештак за испитивање лошег стања електричне мреже у Београду постао је 1905. Био је и надзорни инжењер електричне централе на двору од 1908. Умро је 7. фебруара 1932. године, у Београду, од запаљења плућа и парализе срца.
Миленко Заблаћански
Миленко Заблаћански рођен је 1955. године у Богатићу где је завршио гимназију. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Огњенке Милићевић. У београдском Позоришту на Теразијама остварио је улоге у представама "Трајковићи", "Хероји", "Кабаре", "Светлости позорнице", "Лутка с насловне стране", "Свадба у купатилу" и другим. Ширу популарност стекао је играјући у телевизијским драмама, а посебно у серијама Синише Павића "Срећни људи", "Породично благо", "Стижу долари" и "Бела лађа". Био је ожењен балерином Снежаном Весковић са којом има двоје деце. Живот је изгубио у саобраћајној несрећи 2008. године.
Миливоје Мартиновић, Мартин, легенда мачванског глумишта, Млађа Милошевић, лекар, Бранко Ђурковић, диригент али и многи други познати спортисти, певачи, играчи, глумци... Красили су Богатић, али и читаву Мачву и од ње направили светски препознатљиву општину која се дичи и поноси својом историјом.
Пројекат је финансиран из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
