Метеоролози одустали од свих ПРОГНОЗА, нема ништа од лета: Ево шта нам следи до августа

Првобитне временске прогнозе, пре неколико месеци, предвиђале су топло и сушно лето, попут прошлогодишњег вицешампионског по врелини у последњих неколико деценија. Јунска и јулска кишовита и поплавна "слика", међутим, поприлично одударају од тих најава.

Из Републичког хидрометеоролошког завода кажу да је на промену прогнозе највише утицао драстично хладнији Атлантски океан од очекиваног. По најавама из овог завода, током јула и августа у нашој земљи температуре ће, углавном, бити у границама вишегодишњег просека.

По речима Горана Пејановића, из Центра за климатске промене РХМЗ, до хладнијег таласа током јуна и почетком јула, осим због хладнијег Атлантског океана, дошло је и због глобалног загревања.

- Због тога је за један степен у просеку топлији ваздух на планети, а у Србији за степен и по, а самим тим топлији ваздух прима више водене паре - објашњава Пејановић. - На један степен долази око седам одсто више водене паре у ваздуху, па уз многобројне процесе долази до излучивања веће количине падавина.

Како он каже, лета су у последње три деценије топлија у односу на она од шездесетих до деведесетих година прошлог века. Последња прогноза овог завода показује да ће током јула бити променљиво облачно и топло време, са ретком појавом послеподневних пљускова и грмљавина. Период стабилнијег и лепшег времена прогнозира се од 21. јула до краја месеца. Око 24. и 27. јула предвиђају се пролазна наоблачења, која ће условити појаву локалних пљускова праћених грмљавином. Јутарња температура ваздуха биће од 17 до 21 степен, а највиша дневна, уз повремена колебања, од 28 до 33 целзијуса, при чему ће крајем јула достизати и до 35. подеока.

- Током јула, средња температура ваздуха биће за око степен испод просека у јужним и централним крајевима Србије, а у Војводини за око степен изнад просека - каже Пејановић. - Током августа се очекује средња температура ваздуха за степен изнад просека, углавном у северним и источним деловима Србије, док се у осталим деловима очекује у границама вишегодишњег просека. Просечна средња температура за Београд у јулу је 24, а у августу 23,7 целзијуса.

Према речима Пејановића, током августа је могућа појава топлотних таласа - периода са континуираним низом веома топлих дана.

- Број тропских дана у јулу, када максимална температура ваздуха прелази 30 степени, у нижим пределима биће у интервалу од осам до 13, а очекују се и две тропске ноћи у овом периоду и пет у Београду, када температура неће падати испод 20 степени - каже саговорник. - Током августа предвиђа се 10 до 16 тропских дана и две тропске ноћи. У престоници би могло да их буде чак шест.

По речима професора Владимира Ђурђевића из Института за метеорологију, климатске промене последњих деценија допринеле су томе да нема типичних годишњих доба, да су чести временски екстреми и променљиво време, као и нагли прелази из изузетно високих у ниске температуре и кишу. Због свега тога данас је много теже него пре одредити средњу температуру или просек за неко годишње доба.

- Обичном посматрачу се, рецимо, може учинити да је на основу серије кишних дана лето свеже и мање топло, а да заправо просек покаже супротно - каже проф. Ђурђевић. - Баш то и јесте случај овог лета. Осим тога, пре неколико месеци медији су се утркивали ко ће да објави већу сензацију о томе како нас очекује паклено лето, па лаицима дугорочна прогноза, бомбастично интерпретирана, сада изгледа као обмана.

Како Ђурђевић каже, упркос цитирању разних америчких, руских или европских прогноза, сви користе исту методологију и једнаке податке, а да се разликује интерпретација или напумпавање појединих информација.

- У метеорологији се увек барата вероватноћама, а људи би вазда хтели да им се каже са сигурношћу - каже професор Ђурђевић. - У односу на период од 1961. до 1990. године, овај јун био је топлији, без обзира на то што је утисак многих да је био свеж и кишовит. Шести месец је иначе месец када се очекује највише кишовитих дана.