Тешко вам пада забрана кретања? Милица не може да хода већ 11 година, а после ЊЕНЕ ПОРУКЕ многи треба да ставе прст на чело
Некима од нас цео живот је нека врста карантина
Милица Кнежевић (26) је многима постала инспирација након што је показала да испуњен, остварен и узбудљив живот, може да се живи чак иако ти за кретање треба помоћ инвалидских колица.
- Пре епидемије корона вируса све те ствари, плус милион других, биле су ми ускраћене, иако ја то нисам желела - послала је јаку поруку свима нама којима тешко пада што нам је протеклих недеља, а нарочито овај викенд, кретање ограничено.
РУКАВИЦЕ ПОВЕЋАВАЈУ РИЗИК ОД ИНФЕКЦИЈЕ: Колико нас дуго стварно штите и како се правилно НОСЕ И БАЦАЈУ?
Драган и Дејан међу првима су се заразили у Србији, али и излечили од короне: Ово су њихове приче! (ВИДЕО)
СРБИСЛАВА И ВАСИЛИЈЕ НИСУ ВОЛЕЛИ ПОСАО ОД 9 ДО 5: Живе од дрвећа, али ниједно стабло досад нису исекли
Са много разумевања са свих страна, девојка којој је саобраћајна несрећа променила живот када јој је било само 15 година, описала је разлику између карантина који траје у току епидемије корона вируса и оног који траје цео живот.
- За ових (скоро) 11 година, колико користим инвалидска колица, ово је први пут да не излазим из стана, не идем у куповину, не одлазим на дружења са пријатељима, не идем на факултет, не тренирам напољу и мењам све своје планове јер је то због заштите здравља и добробити свих нас - написала је Милица на свом Фејсбук профилу.
Милица је нагласила да су јој и пре епидемије све те ствари, плус милион других, биле ускраћене, иако то није желела.
- Они који ме не познају довољно ће рећи да причам глупости јер сам запослена, студирам, путујем, волонтирам, живим са вереником, тренирам... Истина је да ми је то омогућено захваљујући мојим сјајним људима (неизмерно вам хвала!) који ми помажу да живим онако како желим и без њих читав мој живот био би карантин. Нажалост, много људи нема такву подршку. Нема никакву подршку. И њихов живот је карантин месецима, годинама, па и од када знају за себе - написала је Милица.
Храбра девојка се осврнула на ружне приче које круже.
- Скоро сам прочитала да сам ја одговорна за свој "карантин" и живот у инвалидским колицима што је (најблаже речено) једна од највећих неистина које може неко да каже, а нарочито неко ко зна шта значи бити особа са инвалидитетом и шта значи користити колица. Целоживотни карантин, који сам већ споменула, не постоји због инвалидских колица или инвалидитета већ искључиво због ускраћивања тог права на слободу кретања о којем се сада много прича, као и предрасуда које постоје према особама са инвалидитетом - нагласила је Милица.
После њених речи многи ће се замислити.
- Ова ситуација ће проћи и вратићеш се својим свакодневним активностима, као што би и требало, али право на слободу кретања и даље ће бити ускраћено многима од нас. Надам се да ћеш се тада сетити свих оних људи који немају приступ образовању, који не могу да изађу из свог стана, који немају приступ јавном превозу и здравственим установама, оних који су дискриминисани сваког дана... И да ће ти ово бити подстрек да подржиш право на слободу кретања и онда када ти ниси неко коме је то право ускраћено. До тада чувај себе и друге - #ostanikodkuće - написала је Милица на својој Фејсбук страни "Изабери да живиш".
Милица је рекла и како потпуно разуме људе којима тренутно ова забрана смета.
- Са стране неког ко нема инвалидитет и коме никада раније није било ограничено кретање, потпуно разумем да ова ситуација може бити јако тешка, самим тим и што је свако од нас другачији и има различите проблеме о којима не знамо ништа. А као неко са инвалидитетом, надам се да након ове ситуације људи неће заборавити колико је важно то право на слободу кретања и да га сви заслужујемо - каже храбра девојка.
Нажалост, она ипак мисли да, на неким нивоима, ни знање које смо као друштво извукли из овог времена, неће помоћи онима међу нама који тако живе можда и цео живот.
- Не мислим да ће се променити било шта за особе са инвалидитетом након ове епидемије, барем не од стране државе и надлежних институција, али се надам да ће се макар мало променити свест људи када је реч о ускраћивању права.
А ускраћивање права, чак и када нисмо свесни да то радимо, граничи се и са предрасудама које је у свом статусу споменула.
- О овоме бих могла да пишем у недоглед. Ако помислите на било који сегмент живота, од образовања, запошљавања, родитељства, чега год ... Ту су и предрасуде према особама са инвалидитетом. Проблем је што те предрасуде иду раме уз раме са дискриминацијом. Онда на пример имамо ситуацију да сте искључени из образовања. Што значи да уколико користите инвалидска колица или се отежано крећете, морате сами да се сналазите како ћете доћи до школе/факултета (јер је јавни превоз неприступачан), како ћете ући у ту установу на чијем су улазу степенице, како ћете доћи до учионице на трећем спрату без лифта, како ћете ући у тоалет на првом спрату, који уз то има и превише уска врата... Са друге стране, уколико сте особа која не чује, сами морате да обезбедите неког ко ће вам преводити предавања на знаковни језик итд...
А нама остаје само да се запитамо - шта ћемо када поново будемо имали пуну слободу, шта ћемо као појединци, као пријатељи, комшије или просто људи који су искусили како изгледа бити затворен у четири зида, урадити да олакшамо живот онима којима је кретање стално ускраћено?
Које не ограничавају њихова колица, већ чињеница да се ми нисмо изборили за довољно рампи... Ето нечега што можемо да планирамо док овај сунчани викенд проводимо у кући.
ТУГА И ДЕПРЕСИЈА ВЛАДА МЕЂУ ЉУДИМА: Београђанка Ана из жаришта короне у Италији описује какав је живот у тој земљи
На Институту за онкологију 28 особа позитивно на корона вирус: Смањен пријем новооболелих
Жариште у Новом Пазару не јењава: Четворо деце заражено и хитно пребачено у болницу у Београд
Српски анестезиолог открива највећу грешку у борби са короном: Оболели буде боље, а после ДВА САТА КРЕЋЕ ПАКАО
(УЖИВО) Пандемија из минута у минут: Опада број жртава у Шпанији, најмањи број још од 23. марта - 510
