МИОДРАГ (56) И МИРОСЛАВА (67) СУ СЕ ВЕНЧАЛИ У СТАРАЧКОМ ДОМУ: Крагујевац је био одушевљен (ВИДЕО)

И све је било као што на свадби треба да буде – младожења је извео љупку даму у венчаној хаљини, куме су спремиле прстење, а гости оплели коло, чак и на штакама.

Миодраг Пантелић (56) и Мирослава Радосављевић (67), станари крагујевачког дома за старе, рекли су данас у овој институцији своје прво судбоносно „да“ у животу!

Венчање и весеље младенаца у дому, прво је овакво славље у овом веку. И све је било као што на свадби треба да буде – младожења је извео љупку даму у венчаној хаљини, куме су спремиле прстење, а гости оплели коло, чак и на штакама.

Млада је бацила бидермајер и сада цео дом чека следеће весеље.

Миодраг Пантелић је машински техничар из Краљева, у дом је стигао почетком 2013. године. Мирослава Радосављевић је из Лапова код Крагујевца, радила је у тамошњем комуналном предузећу. У дому је од сепрембра 2013. Ту су се и срели. Дружили су се четири месеца и схватили да не желе да губе време.

– Већ у фебруару 2014. почели смо да живимо у заједничкој соби. Када смо се упознали схватили смо да нас повезује разумевање, а временом је то разумевање постало нежост и љубав. Онда смо схватили да смо тако сложни, као једно биће, па онда и треба да живимо као једно биће – каже младожења.

Невеста се смешка задовољно, због милозвучних речи вољеног, али и због своје заводљивости. Каже да се није надала да ће икада стати на луди камен, посебно не да ће је заволети момак деценију млађи.

– Обоје смо били сами читавог живота, ја сам девојка, он момак, нисмо никада стали пред матичара.Можда је тако било суђено, да нађемо једно друго у старачком дому – каже Мирослава.

Младенци кажу да је им је одлука да дођу у дом можда једна од најбољих у животу и додају да су пресрећни због подршке коју су добили за венчање.

За њихову свечану одећу, свадбу и бурме побринули су се донатори дома, а за матичара крагујевачка општина. Организатор венчања била је Весна Мартиновић, радно- окупациони терапеут Геронтолошког центра Крагујевац. Куме, сада већ брачног пара, су Мира Марјановић и Снежана Павловић, социјални радници које су младенци одабрали.

– Ја сам поносна због овог кумства и много ми значи њихова срећа. Колика је она, објаснићу вам на следећи начин. Када је Мирослава недавно била на проби венчанице, када је стала и погледала се у огледало, била је тако срећна. Онда јој се низ образ слила једна суза и прошапутала је да се одавно није надала да ће икада обући венчаницу, да ће икада стати пред матичара. То ме је дубоко дирнуло – каже кума Мира Марјановић.

Фришки пар није без икога од родбине у овом дому. Мирослава наиме овде има и заову, мужевљеву сестру. Она је у дому пре свих њих.

– Ја сам прва дошла у дом, па препоручила и брату исто. Пре тога смо живели сами у Краљеву, животом какав никоме не бих пожелела. Онда је дошао и он, па Мирослава. Нас две смо се дружиле, па је мој брат бацио око на моју другарицу и би шта је бивало много пута – смешка се јетрва Славица Јанићијевић.Младине другарице из дома на окупационој терапији саме су сашиле хаљину за невесту, нашминкале је и уредиле. Оне су и аранжирале свечану салу. Матичар је о трошку општине пар венчао у дому, рекао коју реч о љубави и поставио чувено питање. Озарених лица, Миодраг и Мирослава су одговорили и одговоре запечатили пољупцем. Бидермајер је полетео у ваздух.

У нови живот, у заједничкој соби дома, младенци су отишли фијакером, а одвезли су их бели коњи, како заљубљенима и приличи.

У дворишту Геронтолошког центра остали су сватови, разлегало се пискаво „ју, ју“ жена у колу, у које су се хватали и стари и млади, запослени и штићеници, они што могу да поведу коло, али и они на штакама.

Видео венчања погледајте овде: